Того
Из пројекта Википедија
Координате: 8° 15' СГ Ш, 1° 11' ИГД
Мото: рад,слобода,домовина | |
Химна: Heil to thee, land of our forefathers | |
Главни град | Ломе |
Службени језик | француски |
Председник: | Фор Гнасингбе |
Премијер: | Јавови Агбојибо |
Независност: | од Француске 27.април 1960. |
Површина | |
- Укупно | 56.785 km² (122.) |
- Вода (%) | 2.400 |
Становништво | |
- 2005. | 5.681.519 (106) |
- Густина | 73/km² |
Валута | ЦФА франак |
Временска зона | UTC UTC |
Интернет домен | .tg |
Позивни број | +228 |
Того је држава у западној Африци. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Обалом Слоноваче, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.
Садржај |
[уреди] Географија
За више информација погледајте Географија Тогоа. |
Земља се простире у смеру север-југ у дужини од око 550 км, са ширином од 40 до 130 км. Због издуженог облика Того захвата више географских зона које се настављају из суседних земаља: на крајњем југу налази се обална низија са плитким лагунама, на северу и југу рељеф је раван или валовит (северну равницу покрива савана), док се у средишту и на крајњем северозападу терен издиже (највиша тачка Агој, 986 м)
[уреди] Историја
За више информација погледајте Историја Тогоа. |
О историји Тога пре додира са Европљанима мало је познато. У 18. веку обалу данашњег Тога контролисала је Данска, али крајем 19. века у великом таласу европске колонизације ово подручје је заузела Немачка. Немачки Того укључивао је и источни део данашње Гане. Након Првог светског рата колонију су поделиле Велика Британија којој је припао западни део и Француска која је добила исток са већином путне инфраструктуре коју су изградили Немци.
Кад су се 1950-их афричке земље почеле припремати за деколонизацију, поставило се питање судбине подељеног Тога. Британски Того се на плебисциту 1956. изјаснио за прикључење британској Златној обали и две колоније су створиле независну Гану. У француском делу је 1960. проглашен самостални Того. Године 1963. у државном удару је свргнут и убијен први председник Сулванус Олимпио, а 1967. у новом удару је на власт дошао начелник главног стожера оружаних снага, потпуковник (касније генерал) Етијен Ејадема.
Ејадема се комбинацијом клијентелизма и репресије одржао на власти све до смрти у фебруару 2005. по чему је рекордер међу афричким вођама. Године 1974. провео је африканизацију свих личних имена у земљи, променивши сопствено у Гнасингбе. Током 1970-их стање тогоанске привреде се побољшало захваљујући приходима од фосфата, али кад су почетком 80-их цене фосфата на светском тржишту пале Того је захватила дубока економска криза. Ејадема је успео преживети талас демократизације у Африци 1990-их и победити на изборима три пута које су међународни проматрачи разнолико оценили. На месту председника наследио га је син Фауре Гнасингбе.
[уреди] Становништво
За више информација погледајте Демографија Тогоа. |
Становништво Тогоа састоји се од око 20 етничких група. Две највеће су народ Ив који живи на југу и Кабје са севера. Ова два народа су у недавној тогоанског историји често била политички сукобљена (дугогодишњи председник Ејадема припадао је народу Кабје и многи су га оптуживали за фаворизирање северног дела земље). Језици Евеа и Кабјеа служе и за међусобно споразумевање мањих група. Француски је језик управе и вишег образовања.
Верски, више од половине становника припада домаћим религијама. Хришћана је нешто мање од 30%, а муслимана око 20%.
[уреди] Привреда
За више информација погледајте Привреда Тогоа. |
Тогоанска привреда темељи се на комерцијалној и некомерцијалној пољопривреди, рударству и трговини. Најважније извозне културе су памук, кафа и какао. Извозе се и фосфати.
БДП је за 2004. процењен на 1.600 УСД по становнику (мерено по ППП-у).
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара | |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того | |
Централна | Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе | |
Источна | Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве | |
Јужна | Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд | |
|
||
Зависне територије |