New Immissions/Updates:
boundless - educate - edutalab - empatico - es-ebooks - es16 - fr16 - fsfiles - hesperian - solidaria - wikipediaforschools
- wikipediaforschoolses - wikipediaforschoolsfr - wikipediaforschoolspt - worldmap -

See also: Liber Liber - Libro Parlato - Liber Musica  - Manuzio -  Liber Liber ISO Files - Alphabetical Order - Multivolume ZIP Complete Archive - PDF Files - OGG Music Files -

PROJECT GUTENBERG HTML: Volume I - Volume II - Volume III - Volume IV - Volume V - Volume VI - Volume VII - Volume VIII - Volume IX

Ascolta ""Volevo solo fare un audiolibro"" su Spreaker.
CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Зимбабве - Википедија

Зимбабве

Из пројекта Википедија


Координате: 16°-22° ЈГ Ш, 25°-33° ИГД

Republic of Zimbabwe
Република Зимбабве
Застава Републике Зимбабве Грб Републике Зимбабве
(Детаљно) (Детаљно)
Национални мото: Јединство, слобода, рад.
Слика:LocationZimbabwe.png
Службени језик енглески
Главни град Хараре
17° 50′ S, 31° 03′ E
Председник Роберт Мугабе
Површина
 - Укупно
 - % воде
59.
390,580 km²
1%
Становништво
- Укупно (2003)
-Густина насељености
66.
12.671.860 (Јул 2004.)
32/km²
Независност
- Проглашен
 - Признат
Родезијски грађански рат
(као Родезија) 11. новембар, 1965.
(као Зимбабве) 17. април, 1980
Монета Зимбабвеански долар (ZWD ili Z$)
Временска зона UTC +2 (DST, Нема летње време)
Национална химна Kalibusiswe Ilizwe leZimbabwe ("Благословена била држава Зимбабве")
Интернет домен .zw
Позивни телефонски број +263
измена садржаја кутијице

Република Зимбабве је земља лоцирана у јужном делу Афричког континента, измећу Викторијиних водопада, језера Карибе, реке Замбези на северу и реке Лимпопо на југу. Зимбабве се граничи са Јужном Африком на југу, Боцваном на западу, Замбијом на северу и Мозамбиком на истоку. Главни град је Хараре.

Садржај

[уреди] Историја

Становници који су говорили Банту језике и који су културно били у Гвозденом добу су почели да се досељавају на територију данашњег Зимбабвеа отприлике пре 2000 година. Међу њима су били ио преци данашњих Шона (Shona) који сачињавају око 80% становника. Рушевине Великог Зимбабвеа (Great Zimbabwe), сведоче о постојању средњевековне Банту цивилизације у овом региону. Захваљујући успостављању трговинских веза са муслиманским трговцима са Индијског океана, Велики Зимбабве је почео да се развија у 11. веку. Држава је извозила злато, слоновачу и бакар у замену за тканине и стакло. Развој је престао у 15. веку.

Од 1837. Шоне су често нападани од стране Ндебеле (Ndebele) племена, предвођеног краљем Мзиликазијем (Mzilikazi), које је бежало од Шаке (Shaka) и његових Зулу ратника за време Мфеканеа (Mfecane).

Касније у другој половини 19. века британски и бурски трговци, ловци и мисионари су почели да продиру у ове крајеве.

1888. године британски империјалиста Цецил Родес је успео да добије права за рударење од краља Ндебелеа Лобенгуле. 1889. Родес је добио повељу од краљице Викторије за Британску Јужно Афричку Компанију, која је покорила Ндебеле и њихову територију (која је 1895. по њему и названа Родезија).

Племена Ндебеле и Шона су покушала побуну против продирања колонијалиста у њихове крајеве у току 1896-1897. године. Побуна која је позната као Прва Чимуренга (First Chimurenga) није успела.

По стицању независности у Зимабабвеу су промењена многа имена места и улица.

[уреди] Политика

Зимбабве је република, са председником који има извршну власт и једнодомним парламентом. Роберт Мугабе, који је изабран за премијера 1980. године, 1987. је изменио устав да би себе начинио председником, а 1990. је укинуо Сенат.

[уреди] Образовање

Зимбабве има степен писмености од 90% (у 2000. години), највиши у Африци. Остале земље САДЦ имају следеће проценте писмености: Јужноафричка Република 86%, Замбија 79,9%, Свазиленд 80,9%, Намибија 83,3%, Лесото 81,4%, Боцвана 78,9%, Танзанија 77,1%, Малави 61,8%, Мозамбик 46,5%.

[уреди] Провинције

Провинције Зимбабвеа
Провинције Зимбабвеа

Зимбабве је подељен на 8 провинција и два града са статусом провинције:

  1. Булавајо град (Bulawayo) ,
  2. Хараре град (Harare),
  3. Маникаленд (Manicaland),
  4. Машоналенд Централ (Mashonaland Central),
  5. Машоналенд Исток (Mashonaland East),
  6. Машоналенд Запад (Mashonaland West),
  7. Машвинго (Masvingo),
  8. Матабелеленд Север (Matabeleland North),
  9. Матабелеленд Југ (Matabeleland South) и
  10. Мидлeндс (Midlands).

Зимбабве има 59 области.

Видети: Списак области у Зимбабвеу

[уреди] Географија

Зимбабве из сателита
Зимбабве из сателита

Надморске висине се у Зимбабвеу крећу од испод 250 m на ушћу реке Рунде у реку Саве до 2592 метра на планини Ињангани у Источним Планинама. Преко 75% Зимбабвеа се налази изнад 650 m надморске висине. 66% земље се налази изнад 1000 m.

Видети: Списак градова у Зимбабвеу

У Зимбабвеу се налазе Викторијини водопади. Највеће реке су Замбези, Лимпопо и Саве.

Политичка карта Зимбабвеа
Политичка карта Зимбабвеа
Мапа транспортне инфраструктуре
Мапа транспортне инфраструктуре

Захваљујући политици конзервације у Зимбабвеу има још доста подручја са дивљим афричким зивотињама. Заштита дивљих животиња је у Зимбабвеу кроз систем Националних Паркова, Сафари подручја Зимбабвеа и Рекреационих паркова.

Видети: Списак дивљих животиња у Зимбабвеу

Зимбабве има једну од најочуванијих популација сисара на свету.

Видети: Сисари Зимбабвеa
Видети: Птице Зимбабвеa

[уреди] Економија

Влада Зимбабвеа је суочена са тешким проблемима у економији, док тежи да консолидује предходни напредак у развоју тржишне привреде. Уплетеност у рат у Демократској Републици Конго је довело до одлива стотина милиона долара из привреде. ММФ (IMF) подршка је ускраћена због неплаћања дугова и не придржавања програма реформи и пробијања буџета. Инфлација је порасла од 32% у 1998. на 59% у 1999. на преко 600% у 2003. години.

[уреди] Транспорт

Бирченог мост

[уреди] Становништво

Видети: Демографија Зимбабвеа Етничке групе црнци 98% (Шона 71%, Ндебеле 16%, остали 11%), белци 1%, мешани и Азијци 1%.

Религијске групе: синкретик (делом хришћанска, делом локална веровања) 50%, Хришћанска 25%, Локална веровања 24%, Муслимани и други 1%.

Језици: Енглески језик (званичнични језик), Шона, Синдебеле (језик Ндебеле племена, понекад зван и Ндебеле) бројни дијалекти и језици мањих етничких група.

[уреди] Култура

[уреди] Заједница бивших Југословена

У Зимбабвеу постоји мала заједница Југословена а сада држављана свих држава са простора СФР Југославије.

[уреди] Спољње повезнице


Static Wikipedia (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu