Либија

Из пројекта Википедија

Координате: 19°-33° СГ Ш, 9°-25° ИГД

Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија (арапски: ليبيا, латиницом Lībiyyā) је држава у северној Африци на обали Средоземног мора. Налази се између Египта на истоку, Судана на југоистоку,Чада и Нигера на југу и Алжира и Туниса на западу.Са површином од скоро 1.8 милиона квадратних километара,од чега је 90% пустиња,Либија је по површини четврта највећа држава у Африци и 17-а највећа у свијету.Главни град,Триполи,је дом за 1.7 милиона од 5.7 милиона људи који живе у Либији.Три традиционалне регије државе су Триполитанија,Фезан и Киренаика.

Име Либије потиче из египатског термина "Либу",који се односио на једно берберско племе које је живјело западно од Нила."Либу" је у грчком језику прешло у "Либију",иако је у античкој Грчкој овај термин имао шире значење,обухватајући цијелу сјеверну Африку западно од Египта и понекад се односио на цијели континент,тј. Африку.

Либија има један од највећих БДП-а по становнику у Африци,углавном због њених великих нафтних резерви.

Државом влада Пуковник Моамер ал-Гадафи.Његова међународна политика га је често доводила у сукоб са западом.

Садржај 1 Историја 2 Политичке поделе 3 Географија 4 Привреда 5 Становништво 6 Култура 7 Види још

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Либије.

Археолошки налази упућују да је већ у осмом миленијуму п.н.е.,либијска обала била насељена неолитским људима који су познавали сточарство и гајили култивисане биљке.Ова култура је цвјетала хиљадама година у региону,док их нису потисли или апсорбовали Бербери.

У старом вијеку Либија је окупирана од стране разних народа:Феничана,Картагињана,Грка,Римљана,Вандала и Византијаца,који су владали дијелом или читавом регијом.Иако су Грци и Римљани оставили рушевине Кирене,Лептис Магне и Сабрата,мало је других остатака ових дрјевних цивилизација.

Феничани су били први који су успоставили трговинску размјену у Либији,када су поморци из Тира(данас територија Либана)развили трговинске везе са берберским племенима и направили споразум са њима да осигурају сарадњу у експлотацији сирових материјала.До 5-ог вијека п.н.е.,Картагина,највећа од феничанских колонија,проширила је своју хегемонију у већем дјелу сјеверне Африке,гдје се карактеристична цивилизација,знана као Пуни,полако формирали.Пунска станишта на либијској обали укључивала су Оа(Триполи),Лабдах(Лептис Магна) и Сабрата.Сви они су се налазили у области која ће се касније назвати Триполис,или "Три Града".Име садашњег главног града Либије,Триполи,вуче коријен из овог термина.

Грци су покорили источну Либију када су,према предању,емигранти са пренасељеног острва Тера,слушајући пророчанство са Делфа,пошли тражити нови дом у сјеверној Африци.631. год. п.н.е. основали су Кирену.У следћих 200 год.,још четири важна грчка града основана су у тој регији:Барке(Ал Марџ),Еуфесперида(касније Беренике,данас Бенгази),Теучира(касније Арсиона,данас Тукрах) и Аполонија(Сусах),лука Кирене.Заједно са Киреном,били су познати ка Пентаполис(Пет Градова).

Римљани су ујединили обје либијске регије и више од 400 год. Триполитанија и Киренаика биле су просперитетне римске провинције.Римске рушевине,као што су оне Лептис Магне,свједоче о виталности регије,гдје су густо насељени градови па чак и мања насеља уживали угодност урбаног живота.Поморци и занатлије из многих дјелова римског свијета населили су се у сјеверној Африци,али је карактер градова Триполитаније остао упркос томе пунски и Киренаике грчки.Арапи су покорили Либију у 7.вијеку н.е..У вјековима који слиједе,многи старосједилачки народи су прихватили ислам и такође арапски језик и културу.Отомански Турци покорили су државу средином 16.вијека и Либија је била дио њихове империје,мада је повремено имала аутономију,све до италијанске инвазије и претворила Либију у колонију.

1934,Италија је прихватила име "Либија"(које су користили Грци за читаву сјеверну Африку,осим за Египат)као званично име колоније,која се састојала од провинција:Киренаика,Триполитанија и Фезан.Краљ Идрис I,Емир Киренаике,био је вођа покрета против италијанске окупације између два свјетска рата.Од 1943 до 1951,Триполитанија и Киренаика биле су под британском управом,док су французи контролисали Фезан.1944,Идрис се враћа из егзила у Каиру,али је одбио да обнови сталну резиденцију у Киренаики док се нису уклонили неки аспекти стране контроле 1947.Под условима мировног споразума,из 1947,Италија се одрекла свих права на Либију.

21.новембра 1949,генерална скупштина УН донјела је резолуцију која каже да Либија треба да постане независна прије 1.јануара 1952.Идрис је представљао Либију у предстојећим преговорима.Када је Либија прогласила независност 24.децембра 1951,била је прва држава која је постигла независност кроз УН и један од првих европских посједа у Африци да добије независност.Либија је проглашена уставном и наслједном монархијом под Краљем Идрисом.

Проналажење значајних нафтних резерви 1959 и приходи који су усједили од продаје петролеума омогућили су једној од најсиромашних нација да успостави веома богату државу.Иако је нафта драстично унаприједила владине финансије,незадовољство је настало због претјеране концентрације националног блага у руке Краља Идриса и националне елите.Незадовољство је расло заједно са појавом Насеризма и арапског национализма у сјеверној Африци и блиском истоку.

1.септембра 1969,мала група официра предвођена двадесет-осмогодишњим војним официром,Муамаром Абу ал-Гадафијем,покренула државни удар против Краља Идриса.У то вријеме Идрис је био у Турској на медицинском третману.Његов сестрић Сајид Хасан ар-Рида ас-Сануси,постао је краљ.Било је јасно да револуционарни официри кој су објавили збацивање Краља Идриса нису хтјели да Сајида именују за Краља и да му препусте управљање државом.Сајид је убрзо схватио да има знатно мању моћ као нови Краљ него раније када је био само Принц.Прије истека 1.септембра,Сајид Хасан ар-Рида је формално збачен од стране револуционара и стављен у кућни притвор.У међувремену,револуционари су укинулу монархију и прокламовали нову Либијску Арапску Републику.У владиним извјештајима и у медијима Гадафи је постао,и дан и данас је,"братски лидер и вођа револуције."

[уреди] Политичке поделе

За више информација погледајте Регије Либије.

Либија је подељена је на 46 регија.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Либије.

Налази се на северу Африке. Излази на Средоземно море. Површина 1.760.000 km², и има око 6,8 милиона становника. Остали градови; Бенгази, Мисурат, Тобрун, Зуара, Хомс. Рељеф, уз приморје равница а остало пустињска висораван. Клима средоземна а у унутрашњости пустињска. На југу се већином налазе планине.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Либије.

Има велико благо у нафти. Од 1969. дошло је до национализације (дотад било у страним рукама). Водеће место има држава. *

Пољопривреда; обрадиво 2,1% земљиша, остало наводњавање. Неке од главних култура су: кикирики, винова лоза, урме, пшеница и дуван.

• Руде; нафта, бакар, гвожђе и фосфати. Индустрија; прерада нафте,хенмијска, фармацеутска, текстилна и прехрамбена.

• Новац; либијски динар=100 дирхама

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Либије.

Либија има око 6,8 милиона становника, а највећу групу чине Арапи, па Бербери и Туарези.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Либије.

Током векова ова земља била је под влашћу разних народа. Сви они оставили су свој утицај на културу ове земље. У новије време обновљене су многе области везане за културни живот Либије-школе сликарства, галерије, позоришта, биоскопи...Веома је популарна традиционална музика као и плесне трупе које наступају у Либији али и у иностранству.

[уреди] Види још

• Химна Либије

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд
Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије