Палестинска Народна Самоуправа

Из пројекта Википедија


(Застава Палестине)	(Грб Палестине)

Званични језик

арапски

Главни град

Газа (привремено, Источни Јерусалим је прокламован као престоница)

Државно уређење

Република (аутономија под контролом Израела)

Исмаил Ханије

? (условно 6300 km², т.ј. цела Западна обала и Газа)

Број становника

3.647.875 (2003; Западна обала 2.313.609, Појас Газе 1.334.266)

Национални празник

15. новембар

Валута

Нови израелски Шекел, такође у употреби Јордански динар

Химна

Biladi

Интернет домен

.ps

Позивни број

+970

Палестинска Народна Самоуправа (Палестинске аутономне области, Палестинска аутономија, Палестинске Територије, Палестинска држава) је држава у оснивању на Блиском Истоку између Средоземног мора и реке Јордан, у западном делу историјске регије Палестина.

Држава Палестина не постоји као суверена држава, али Палестинска аутономија има „де факто“ суверенитет, и призната је од неких држава.

Европске државе које признају Палестинску државу су: Албанија, Аустрија, Белорусија, Бугарска, Кипар, Чешка, Мађарска, Малта, Пољска, Румунија, Русија, Србија, Турска, Украјина и Ватикан. Друге државе које признају суверенитет Палестине су: Кина, Индија, Мексико, Канада, већина држава Африке и Азије. Неке друге државе, на пример: САД, Бразил, Аустралија, Јапан, као и Уједињене нације, не признају ову државност. Француска, Немачка, Италија и Велика Британија признају дипломатски статус представницима Палестине.

Границе ове државе тренутно није могуће поуздано установити. Став палестинског руководства је да области Западне обале и појаса Газе у целини сачињавају територију државе Палестине. Став Израела је да границе тек треба утврдити.

[уреди] Географија

Палестинска подручја састоје се од више ексклава међусобно раздвојених подручјима насељеним Израелцима, како у Појасу Газе, тако и на Западној обали. Појас Газе, осим с Израелом, граничи са Египтом и Средоземним морем. Назив Западна обала односи се на западну обалу реке Јордан. То подручје граничи са једне стране са Израелом а са друге са Јорданом. Међутим, контролу границе с Јорданом има Израел, а Аутономна управа полаже право на контролу те границе као границе свог подручја.

[уреди] Становништво

Подручја која Палестинци захтијевају за себе традиционално су насељена претежно арапским палестинцима, а мањине су Самаританци и ортодоксни Јевреји који из религиозних разлога одбијају државу Израел.

По подацима из ЦИА, Газа је 2005. имала 1.376.289, а Западна Обала 2.385.615 становника. Заједно су дакле имали 3.761.904 становника. С обзиром на то да је површина Газе само 363 km² а Западне Обале 5.878 km² густина насељености је јако велика. У Западној Обали је износила високих 400 становника/km², а у Гази чак 3.800 становника/km².

[уреди] Привреда и саобраћај

Мапа Западне обале

Мапа појаса Газе

Развој привреде као и саобраћаја јако је ограничен чињеницом да су палестинска подручја просторно раздвојена. У Гази постоји аеродром и морска лука. Подручја су међусобно повезана путевима које редовно прекидају контролне тачке Израелске војске.

Највећи донатор Палестинаца су у протеклих 10 година били Уједињене нације са 2 милијарде евра.

[уреди] Историја

Палестинска аутономна подручја налазе се на подручју над којим је мандат управљања имала Велика Британија. Године 1948. Јордан је заузео Западну обалу ријеке Јордан, а Египат Појас Газе. Након Шестодневног рата 1967. Западну су обалу као и Појас Газе заузеле израелске војне снаге.

Палестина нема стварни суверенитет. Државне структуре дјелимично недостају, или нису до краја устројене (нпр. немају своју војску). Велике дијелове палестинских подручја контролише Израелска војска. Палестинци имају своју полицију.

Од 1974. ПЛО, али не Палестинска самоуправа, има статус посматрача при Уједињеним нацијама (одлуком Главне скупштине УН-а 3237). Од средине 1998. палестински представник има право учествовања у расправама у УН-у.

Палестина је један од оснивача Исламске конференције и призната је као службена земља-чланица. Осим тога, земља је и чланица Арапске лиге .

14. новембра 1988. Јасер Арафат је у Алжиру прогласио Државу Палестину, коју је одмах признало око 100 држава.

Уговором из Осла постигнута је данашња аутономија, која треба претходити држави способној за живот. Који ће дио Западне обале, поред оних дијелова којима већ сада управљају, припасти будућој палестинској држави је кључно питање цијелог блискоисточног сукоба. Арапи захтијевају цијело подручје Западне обале као и Источни Јерусалим, док већина израелских политичара жели задржати бар највећа, ако не и сва насеља.

[уреди] Политика

Политика Самоуправе усмјерена је ка постизању сопствене, независне државе за Палестинце. Различите палестинске групе имају, у односу на подручје захтијеване државе, различите циљеве. ПЛО се нада држави која ће се састојати од цијеле Западне обале и Појаса Газе с Јерусалимом као главним градом, док Хамас захтијева читаво подручје државе Израел .