Стронцијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Стронцијум, Sr, 38 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | земљаних алкалних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIA, 5, | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 2630 kg/m3, 1,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 87,62 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 219 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 192 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Kr]5s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 8, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако базни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна просторно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1050 K (777 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 1655 K (1382 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 33,94×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 144 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 8,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 246 Pa (1042 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 0,95 (Паулинг) 0,99 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 300 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 7,62×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 35,3 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 549,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1064,2 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 4138 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 5430 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Стронцијум (Sr, латински - strontium) је метал IIA групе.
Откривен је 1790. године (Adair Crawford) и по хемијским особинама сличан је Са и Ва. Представља смешу 4 природна изотопа (84Sr, 86Sr, 87Sr i 88Sr), а познато је и 19 радиоактивних, који су основне компоненте радиоактивног отпада и настају у нуклеарним реакторима и бомбама - фисиони производи уранијума и плутонијума. Концентришу се у костима, одакле се врло тешко уклањају, а међу њима најважнији је 90Sr (T1/2 = 27,7 год).
Стронцијум је релативно редак елемент (370 ppm) и у природи се најчешће проналази у облику минерала: целестина (стронцијумсулфата), SrSO4 и стронцијанита (стронцијумкарбоната), SrCO3.
То је сребрнастобео, лак метал, који је као и остали елементи IIa групе хемијски веома активан. Запаљен на ваздуху он енергично сагорева, бојећи пламен у црвенољубичасту боју: 2Sr+O2 → 2SrO, што се употребљава у аналитици за одређивање, а у пиротехници за ракете за сигнализацију и осветљавање (тзв. "бенгалска ватра").
Оксид стронцијума је бела, врло тешко топљива материја, која лако реагује са водом градећи стронцијумхидроксид, Sr(ОН) 2: SrO+H2O → Sr(ОН) 2, који може да се добије и у реакцији стронцијумхлорида са алкалним хидроксидима: SrCl2+2KOH → Sr(ОН) 2+2KCl. То је јака и у води добро растворљива база и употребљава се у индустрији шећера.
Остала једињења стронцијума слична су једињењима калцијума. Познат је стронцијумкарбонат, SrCO3 , који се издваја приликом прераде меласе у тешко растворљиви стронцијумсахарат, Сl2Н22O11•2SrO. А поред тога, може да се добије у реакцији стронцијумхлорида са амонијумкарбонатом: SrCl2+(NH4)2CO3 → SrCO3+2NH4Cl и веома је лако растворљив у води која је богата угљен-диоксидом: SrCO3+H2O+CO2 → Sr(HCO3)2.
Од осталих једињења познат је и стронцијумнитрат, Sr(NO3)2, који се употребљава у пиротехници за "црвене ватре", затим стронцијумсулфат, SrSO4, стронцијумхромат, SrCrO4 итд.
Стронцијум спада у групу оних елемената који још увек нису у потпуности проучени, не јавља се тако често у природи и нема неке значајније примене. Минерали и соли стронцијума имају примену у металургији (чишћење челика од Р и Ѕ), хемијској индустрији, и за обогаћивање минералних сировина, а халогениди у индустрији хлађења, медицини и козметици.
