Бизмут

Из пројекта Википедија

Pb - Bi - Po Sb Bi   периодни систем
Општи подаци
Име, симбол,атомски број	Бизмут, Bi, 83
Припадност скупу	слабих метала
група, периода	VA, 6
густина, тврдоћа	9780 kg/m3, 2,25
Боја	розесива
Особине атома
атомска маса	208,98038 u
атомски радијус	160 (143) pm
ковалентни радијус	146 pm
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Xe]4f145d106s26p3
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 18, 5
оксидациони бројеви	3, 5
Особине оксида	средње кисели
кристална структура	-
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	544 K (271 °C)
температура кључања	1837 K (1564 °C)
молска запремина	21,31×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	104,8 kJ/mol
топлота топљења	11,3 kJ/mol
притисак засићене паре	6,27×10-4 Pa (600 K)
брзина звука	1790 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	2,02 (Паулинг) 1,67 (Алред)
специфична топлота	122 J/(kg*K)
специфична проводљивост	0,867×106 S/m
топлотна проводљивост	7,87 W/(m*K)
I енергија јонизације	703 kJ/mol
II енергија јонизације	1610 kJ/mol
III енергија јонизације	2466 kJ/mol
IV енергија јонизације	4370 kJ/mol
V енергија јонизације	5400 kJ/mol
VI енергија јонизације	8520 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 207Bi (веш.) 31,55 година з.е. 2,399 207Pb 208Bi (веш.) 3,368×106 година з.е. 2,880 208Pb 209Bi 100% стабилни изотор са 126 неутрона 210mBi (веш.) 3×106 година α   206Tl
тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Бизмут (Bi, лат: bismutum) је метал VА групе. Име је добио по немачкој речи Wismut

Заступљеност: бизмут је заступљен у земљиној кори у количини од 0,048 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали бизмута су:

• бизмутин Bi₂S₃
• бизмутит (BiO)₂CO₃

Ове руде се најчешће јављају као споредни производ код добијања олова и бакра.

Бизмут има 35 изотопа чије се атомске масе налазе између 190-215. Постојан је само изотоп 209, који представља скоро 100% изотопског састава бизмута. У природи се јавља и изотоп 210 ( око 50 ppm природног састава изотопа), који је радиоактиван.

Бизмут је познат још од XV века. Коришћен је у Немачкој као додатак легурама.

Основна намена бизмута је за додавање нискотопљивим рудама. Нека његова комплексна једињења имају примену као катализатори.

Bi₂O₃ који је ружичасте боје користи се у козметичкој индустрији. Биолошки значај - нема. Налази се у костима и у крви али тамо ничему не служи. Његове соли као и оксиди су неотровне.

Чист бизмут је крх метал. Не реагује са кисеоником из ваздуха, као ни са водом. Раствара се у концентрованој азотној киселини.