Аргон
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол, атомски број | Аргон, Ar, 18 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | племенитих гасова | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | VIIIA, 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 1,784 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | безбојан | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 39,948 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | bd (71) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 97 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | 188 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Ne]3s23p6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетским нивоима | 2, 8, 8 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони број | 0 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | непознате | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | гасовито | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 83,8 K (-189,35 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 87,3 K (-185,85 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 22,56×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 6,447 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 1,188 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 319 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
лектронегативност | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 520 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 0,01772 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 1520,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 2665,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 3931 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 5771 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
V енергија јонизације | 7238 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VI енергија јонизације | 8781 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VII енергија јонизације | 11995 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
VIII енергија јонизације | 13842 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
Аргон (Ar, латински - argon) је племенити гас (не ступа скоро ни у какве хемијске раекције). Године 2000 је добијено прво једињење аргона, HArF Стабилни изотопи су му: 36Ar, 38Ar и 40Ar.
Аргон који се јавља на Земљи има већу атомску масу од калијума који се јавља после њега. То је проузроковано тим да непостојан изотоп калијума 40K прелази у аргон (скоро сав аргон на земљи је постао на тај начин), док је доминантан изотоп калијума 39K стабилан.
Садржај |
[уреди] Заступљеност
Пошто од настанка Земље на њој постоји доста калијума, а веома мало племенитих гасова, аргон који настаје из калијума својом количином неколико пута превазилази остале племените гасове. Заступљен је у атмосфери у количини од 0,934%.
[уреди] Особине
Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Инертан је и не реагује ни под којим стандардним технолошким условима. На -186°C и 1,013 бар је у течном стању
[уреди] Примена
- У хемијским реакцијама за добијање нереактивне атмосфере (ако је и атмосфера азота сувише реактивна.
- У техници заваривања, чист или у гасним смесама са CO, CO2, H2 и N2 ;
- У металургији за термичку обраду и производњу високолегираних челика, за заштиту одливака, за десулфуризацију ...
- У електроници за производњу полупроводника, у производњи расветних средстава инструменталној аналитици, нуклеарној техници ...
[уреди] Начин производње и испоруке
- Добија се ректификацијом течног ваздуха (кисеоничне фракције) на температури испод -185°Ц
- У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника аргона
[уреди] Поступак и материјали
- У гасовитом стању под притиском, у течном стању се треба придржавати прописаних норми и мера заштите.
- За гасовити аргон се може применити већина уобичајених материјала. Течни аргон захтева примену аустенитних легираних челика, алуминијума, бакра и легура, тефлон ...