Молибден

Из пројекта Википедија

Nb - Mo - Tc   Cr Mo W       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол,атомски број	Молибден, Mo, 42
Припадност скупу	прелазних метала
група, периода	VIB, 5
густина, тврдоћа	10280 kg/m3, 5,5
Боја	сребрносбела
Особине атома
атомска маса	95,94 u
атомски радијус	145 pm
ковалентни радијус	145 pm
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Kr]4d55s1
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 13, 1
оксидациони бројеви	2, 3, 4,. 5, 6
Особине оксида	јако кисели
кристална структура	регуларна просторно центрирана
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	2896 K (2623 °C)
температура кључања	4912 K (4639 °C)
молска запремина	9,38×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	598 kJ/mol
топлота топљења	32 kJ/mol
притисак засићене паре	3,47 Pa (3000 K)
брзина звука	без података
Остале особине
Електронегативност	2,16 (Паулинг) 1,30 (Алред)
специфична топлота	250 J/(kg*K)
специфична проводљивост	18,7×106 S/m
топлотна проводљивост	138 W/(m*K)
I енергија јонизације	684,3 kJ/mol
II енергија јонизације	1560 kJ/mol
III енергија јонизације	2618 kJ/mol
IV енергија јонизације	4480 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 92Mo 14,84% стабилни изотор са 50 неутрона 93Mo (веш.) 4×104 година з.е. 0,405 93Nb 94Mo 9,25% стабилни изотор са 52 неутрона 95Mo 15,92% стабилни изотор са 53 неутрона 96Mo 16,68% стабилни изотор са 54 неутрона 97Mo 9,55% стабилни изотор са 55 неутрона 98Mo 24,13% стабилни изотор са 56 неутрона 99Mo (веш.) 65,94 сати β- 1,357 99Tc 100Mo (веш.) 1×1019 година β- 3,034 100Tc
тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Молибден (Mo, латински - molybdos) - је метал VIB групе. Име потиче од грчког назива за олово - molybdos.

Садржај 1 Особине 2 Биолошки значај 3 Примена 4 Заступљеност 5 Историја

[уреди] Особине

Молибден је прелазни метал. Чист молибден је сребрнобео, веома тврд, и има једну од највиших температура топљења међу елементима. Додаје се челику у малим количинама да пи повећао његову тврдоћу.

[уреди] Биолошки значај

Молибден је микроелемент који одиграва важну улогу у метаболизму биљака. Такође се налази и у неким ензимима у телу човека.

[уреди] Примена

Преко 2/3 молибдена који се произведе користи се за производњу легура. Употреба молибдена је нагло порасла за врема Другог светског рата, када су потребе за волфрамом изазвале исцрпљивање његових лежишта. Молибден се и данас користи за производњу челика велике издржљивости и отпорности на високе температуре. Неке легуре су сем отпорности на високе температуре отпорне и на корозију. Молибден се користи и у: авионској индустрији, продукцији оружја, као и за производњу сијалица.

Као катализатор молибден се користи у нафтној индустрији, посебно при каталитзаторском одстрањивању сумпора из нафтних производа.

Молидбенов изотоп 99 налази примену у нуклеарној индустрији. Једињења молибдена су обојена у разне нијансе наранџасте боје, па се стога користе за производњу фарби, пластике и гумених производа. Молибден се користи и у електричној индустрији.

[уреди] Заступљеност

У земљиној кори молибден је заступљен у количини од 1,5 ppm (енг. parts per million). Основним извором молибдена је минерал молибденит (MoS₂). Остали минерали мањег значаја су вулфенит (PbMoO₄) и повелит (CaMoO₄).

[уреди] Историја

На грчком језику molybdos значи "сличан олову" - једињења молибдена су до краја XVIII века мешана са једињењима других елемената, пре свега угљеника и олова. Године 1778 Carl Wilhelm Scheele је успео да издвоји молибден од графита и олова, као и да добије његов оксид. Молибден није нашао примену и није изашао из лабараторије све до краја XIX века. После су особине његових легура откривене од стране Француза.