Шах

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Шах (вишезначна одредница).

Шах (од персијске речи Shah - краљ) је спортска игра на плочи за два играча.

С лева: бели краљ, црни топ и краљица, бели пешак, црни скакач, и бели ловац.

Шаховска табла у Мостару

Персијски младићи играју шах. Шах се играо у Персији још од 3. века.

Игра се на квадратној плочи подељеној на 8 колона и 8 редова, која има 64 поља наизменично црне и беле боје. Сваки играч почиње игру са 16 фигура. Фигуре су: краљ, краљица, топ (2 комада), скакач/коњ (2 комада), ловац (2 комада), пешак/пион (8 комада). Један играч игра белим, а други црним фигурама, наизменично померајући своје фигуре, при чему бели има предност првог потеза. Циљ игре је довести противника у шах-мат (шах-мат значи мртав краљ) ситуацију. Шах-мат је ситуација када је краљ нападнут и не постоји начин да се заштити од напада или да се помери на ненападнуто поље. У случају шах-мата (краће мат), партија се завршава, а победник је играч који је матирао супарника. Осим мата, кад је победник познат, партија може да резултира и ремијем или пат позицијом - тада је резултат нерешен.

Пат је ситуација када је један од играча на потезу, али не може да помери ни једну своју фигуру. Реми је ситуација када ниједан играч не може дати мат другом играчу, углавном услед недостатка фигура или када оба играча процене да не могу надиграти свог противника, тада договорно закључују реми, и то се записује 1/2:1/2, тј. поен се дели.

Некада је постојало правило да се у случају пата или ремија рачуна да су оба играча изгубила, или се играло све док неко не би победио, међутим пошто је то могло драстично да се одужи, да би убрзали одигравање турнира, FIDE је донела данашње правило о подели поена.

[уреди] Историја шаха

Не постоје поуздани подаци о његовом постанку. Највероватније је да се појавио пре више од 2.000 година.Приликом археолошких ископавања у Узбекистану нађене су две фигурице од слоноваче које припадају периоду владавине цара Хувишке (II век). Стручњаци сматрају да су то шаховске фигурице. У V веку настала је у Индији посебна врста војне игре на дрвеној плочи - "чатуранга", што значи четверодеони. Чатуранга је као далеки предак данашњег шаха била игра која је одражавала састав и поредак тадашње индијске војске ,коју су сачињавала 4 рода: пешадија, коњица, слонови и борна кола,а у средини су се налазили раџа (краљ) и његов саветник мантрин (данашња краљица или дама).Кретање фигура одређивало се бацањем коцке. Игру су у VI веку прихватили Перзијанци (чатранг), а од њих у VII веку Арапи су освајањем Ирана преузели и током наредна два века била је веома популара у арапским земљама. Одржавани су мечеви између најбољих играча, проучена су могућа отварања (табије) и састављени су први проблеми отварања (мансубе). Калиф Харун-ал Рашид је послао крајем VIII века француском владару Карлу Великом на поклон шах од слонове кости. У IX веку Арапи су је под именом „шатранџ“ пренели у Шпанију,Шатранџ петставља виши облик чатуранге.Исход борбе више не одређију сличај (бацанје коцкице) већ логика и сналажљивост играча. Игра постаје велику популарност и шири се по европским земљама све до Исланда. Француски краљ Луј IX је 1254. године издао специјални едикт који је забрањивао играње шаха. У Европи је шах усавршен увођењем рокаде и повећењем дејства краљице и ловца (код Арапа је краљица могла ићи само по једно поље у косом смеру, а ловац је могао да скаче косо на свако треће поље: пошто је тешко било извести мат, постојала су два начина да се победи - усамљивањем противничког краља и патом, који се рачунао као победа за патирану страну). Са реформом су укинута ова два начина победе. Усавршавањем од древне чатуранге игра је попримала данашњи облик.и настала је у XV веку када се 1497 појавило прво штампано дело о шаху које је написао шпански шахист Лусена. Његово дело су наставили у XVI и XVII веку шпанац Ruy Lopez и италијани Polerio и Greco , све док у XVIII веку француски шаховски мајстор Philidor делом Analyse dеs echecs (Анализа шаховске игре) није поставио темеље савременој шаховској теорији.

[уреди] Шаховска нотација

Праћење потеза које је обавезно приликом свих такмичења.

Постоје неколико врста нотација: алгебарска, описна (примјењује се код англосаксонских земаља), Форсајтова, Удеманов кодекс итд. У алгебарској, која се највише користи, прво се биљежи знак фигуе и поље са којег се полази; онда се дода цртица и назив поља на које се фигура ставља. Ако потез садржи узимање туђе фигуре, онда умјесто цртице стављају се двије тачке. Ако се потезом даје "шах", онда се ставља на крају знак +. Мала рокада се означава овако: О-О. Велика рокада се означава овако. О-О-О. Кад се покреће пешак, напред се не ставља његов знак.

Као чест примјер нотације се узима кратка партија с темом Легаловог мата:

1. е2-е4, е7-е5; 2. Lf1-c4, d7-d6; 3. Sg1-f3, h7-h6; 4. Sb1-c3, Lc8-g4? (знаком питања се означава слаб потез, а узвичником одличан); 5. Sf3: e5!, Lg4: d1?; 6. Lc4: f7+, Ke8-37; 7. Sc3-d5 мат.

[уреди] Листа светских шампиона у шаху

Шаховске фигуре
	Краљ
	Краљица
	Топ
	Ловац
	Скакач
	Пешак

"Незванични" али широко признати шампиони (пре-шампионско доба):

Руи Лопес де Сегура, Шпанија, ~1560
Паоло Бои и Леонардо да Кутри, Италија, ~1575
Алесандро Салвио, Италија, ~1600
Ђоакино Греко, Италија, ~1620
Легал де Кермер, Француска, ~1730–1747,
Франсоа-Андре Филидор, Француска,~1747–1795
Елександр Дешапеј, Француска, ~1800–1820
Луј де ла Бурдоне, Француска, ~1820–1840
Хауард Стантон, Енглеска, 1843– 1851
Адолф Андерсен, Немачка, 1851–1858
Пол Морфи, САД, 1858–1859,
Адолф Андерсен, Немачка, 1858–1866
Виљем Штајниц, Аустрија, 1866–1886

"Званични" шампиони:

Виљем Штајниц, Аустрија/САД, 1886 - 1894
Емануел Ласкер, Немачка, 1894 - 1921
Хозе Раул Капабланка, Куба, 1921 - 1927
Александар Аљехин, Русија/Француска, 1927 - 1935, 1937 - 1946
Макс Еве, Холандија, 1935 - 1937
Михаил Ботвиник, СССР, 1948 - 1957, 1958 - 1960, 1961 - 1963
Василиј Смислов, СССР, 1957 - 1958
Михаил Таљ, СССР, 1960 - 1961
Тигран Петросјан, СССР, 1963 - 1969
Борис Спаски, СССР, 1969 - 1972
Роберт Фишер, САД, 1972 - 1975
Анатолиј Карпов, СССР, 1975 - 1985
Гари Каспаров СССР/Русија, 1985 - 1993

"Незванични" али широко признати светски шампиони:

Гари Каспаров, Русија, 1993 - 2000
Владимир Крамник, Русија, 2000 до данас

ФИДЕ светски шампиони након Гарија Каспарова:

Анатолиј Карпов, Русија, 1993 - 1999
Александар Халифман, Русија, 1999 - 2000
Вишнаватан Ананд, Индија, 2000 - 2002
Руслан Пономарјев, Украјина, 2002 - 2004
Рустам Касимџанов, Узбекистан, 2004 - 2005
Веселин Топалов, Бугарска, 2005 до данас

[уреди] Листа светских шампионки у шаху

Вера Менчик, Велика Британија, 1927-1944
Људмила Руденко, СССР, 1950-1953
Елизавета Бикова, СССР, 1953-1956, 1958-1962
Олга Рубцова, СССР, 1956-1958
Нона Гаприндашвили, Грузија, 1962-1978
Маја Чибурданидзе, Грузија, 1978-1991
Кси Јун, Кина, 1991-1996, 1999-2000
Жужа Полгар, Мађарска, 1996-1999
Жу Чен, Кина, 2001 - 2004
Антоанета Стефанова, Бугарска, 2004 до 2006
Хсу Јухуа, Кина, 2006

[уреди] Остали познати шахисти

[уреди] Тренутно најјачи играчи света

Најјачих 10 играча према рејтин листи ФИДЕ, април 2007.) су:

	Играч	Год. рођења	Држава	Рејтинг
1.	Вишванатан Ананд	1969	Индија	2786
2.	Веселин Топалов	1975	Бугарска	2772
3.	Владимир Крамник	1975	Русија	2772
4.	Александар Морозевич	1977	Русија	2762
5.	Левон Ароњан	1982	Јерменија	2759
6.	Шахријар Мамедаров	1985	Азербејџан	2757
7.	Тејмур Рабаџов	1987	АЗЕ	2747
8.	Петар Леко	1979	Мађарска	2738
9.	Петар Свидлер	1976	РУС	2736
10.	Мајкл Адамс	1971	Енглеска	2734