Формула 1
Из пројекта Википедија
| Формула 1 | |
|---|---|
 |
|
| Спорт | Tрка моторних возила |
| Основана | 1946. |
| Број тимова | 11 (2007) |
| Држава | На цео свет |
| Тренутни шампион |  Фернандо Алонсо(Возач),  Рено(Конструктор) |
Формула 1, скраћено Ф1 се сматра највишим рангом једноседа у тркама моторних возила. Темељи се на серијама трка које се одржавају на уметно саграђеним стазама (пистама) баш за ту сврху или на затвореним градским улицама. Сваке године резултати трка одређују две лествице победника, лествицу најбољих возача и лествицу најбољих конструктора. Такмичење је основано 1950. и одиграва се под покровитељством ФИА-е.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Историја Формуле 1. |
Првенство Формуле 1 је први освојио италијан Ђузепе Фарина у својој Алфи 1950, „за длаку“ победивши свог аргентинског екипног возача Хуана Мануела Фанђа. Ипак је Фанђо освојио титулу 1951. и још четири следећа у наредних шест година док му није двоструки светски првак Алберто Аскари пореметио планове возећи за Ферари. Иако се Британац Стерлинг Мос редовно такмичио никад није успео освојити Светско првенство. Фанђо је остао познат по томе што је доминирао Формулом 1 читаву деценију и дан данас се сматра вицемајстором Формуле 1.
Први Британац који је освојио Светско првенство је био Мајк Хоторн, доневши Ферарију титулу 1958. Међутим када је Колин Чапман ушао у Ф1 као дизајнер шасија и касније оснивач Лотусових аутомобила Велика Британија је доминирала Формулом 1 целу деценију. Поред Џима Кларка, Џекија Стјуарта, Џека Брабама, Грејама Хила и Денија Хјума, британски тимови и њихови возачи су освојили 12 светских првенстава од 1962. до 1973.
Године 1962. уведено је ново возило са алуминијском шасијом названом монокок уместо традиционалне тубуларне шасије. Године 1968. Лотус је ставио рекламна слова Империјал тобака на возило и тако увео спонзорство у тај спорт.
Аеродинамика је полако добила важност у дизајнирању возила са појавом аерофоила у касним 1960. Касних седамдесетих Лотус је увео земљани ефект аеродинамике који је болидима повећао брзину на кривинама.
Стварање Међународне федерације спортских аутомобила 1979. је узрокавало низ трзавица између ФИСЕ и ФОЦЕ у којима су се ФИСА и њен председник Жан Мариј Балестре непрестано сукобљавали са друштвом конструктора Формуле 1 око телевизијских зарада и техничких правила.
ФИА је ставила забрану на земљани ефект аеродинамике у сезони Формуле 1 1983. До тада су већ турбонабијени мотори, које је Рено увео 1977., производили 700 кс (520 kW) и тако постали неизоставни део такмичења. Касније, тачније 1987, турбо болиди Формуле 1 су производили 1000 ks у трци. Ти аутомобили су били и остали најснажнији тркаћи аутомобили икад направљени. Да би смањила енергију мотора и брзину, ФИА је ограничила капацитет резервоара горива 1984. и смањила брзине болида 1988. пре забране мотора са турбо пуњењем 1989.
У раним деведесетима екипе су увеле помоћног електронског возача за управљање снагом мотора, контролу против проклизавања и полуаутоматски мењач. Неке су посуђене од савремених моторних возила. Неке као активни овес је првенствено направљен за стазу а касније су се пробиле на тржиште личних аутомобила. ФИА је због притужби да је технологија одређивала резултат трка више него возачева вештина забранила 1994. много таквих помоћних средстава. Ипак многи проматрачи су сматрали да је забрана таквих помоћи возачима заправо била забрана зато јер ФИА није имала неку технологију која би елиминисала такве ствари у трци.
Тимови су потписали други договор о слагању (Договор Конкорд), 1992. и трећи 1997. који истиче крајем 2007.
На стази екипе Мекларен и Вилијамс су доминирале 80-их и 90-их. Хонда и Мекларен су највише доминирали у 80-тима док је Рено појачан за Вилијамсовим возачима добио неколико Светских првенстава средином 90-тих, све док се Мекларен није вратио у касним 90-тим. Ривалство између тркачких легенди Сене и Алена Проста је постало Формулина главна занимација у сезони 1988. и наставила се све док се Прост није повукао крајем 1993. Трагично и иронично Сена је погинуо 1994. у кривини Тамбурело на Великој награди Сан Марина и преузео је Простово водство у Вилијамсу те године. ФИА је побољшала сигурносне стандарде на стази тако да од тог викенда ниједан возач није погинуо за време трке на стази.
Возачи из Мекларена, Вилијамса и Реноа пре познатог као Бенетон и Ферарија (екипе познатије као Велика четворка) добили су свако Светско правенство од 1984. до данас. Због технолошких напредака у 90-тима цена такмичења у Формули 1 је драматично порасла. То је повећало финансијски терет заједно са доминацијом те велике четворке (који су били финансирани од великих произвођача аутомобила попут Дајмлер Крајслера, што је резултовало да мале екипе нису финансијски могле опстати у Формули 1. Финансијски проблеми су натерали неколико тимова да се повуку. Од 1990. 28 тимова се повукло из Формуле 1 што је потакло бившег Џордановог власника Едија Џордана да каже да су дани такмичења гусарских бродова готови.
[уреди] Модерна Ф1
Раним 2000-им Формулом 1 „владао“ је Михаел Шумахер и Ферари. Почетком 21. века оборено је неколико рекорда. Године 2001. Шумахер је поставио нови рекорд у највећем броју освојених Великих награда, док је ранији носилац тог рекорда био Ален Прост са 51 освојеном Великом наградом. Године 2002. Шумахер је поставио такође нови рекорд тако да је освојио Светско првенство возача пре краја сезоне од било којег прашњег возача освојивши Велику награду Француске у јулу те године. Године 2003. освојио је 6. титулу светског првака победивши тако пређашњег носиоца рекорда Хуана Мануела Фанђа који је освојио 5 титула. Шумахер и Ферари нису били једини који су обарали рекорде у том периоду. Године 2003. Фернандо Алонсо је постао најмлађи освајач првог стартног места у трци квалификујући се на Великој награди Малезије 2003. Касније те године постао је најмлађи победник Велике награде икад када је победио на Великој награди Мађарске. Упркос Фераријевој доминацији Кими Раиконен је имао теоретске шансе узети првенство 2003. пре краја сезоне на Великој награди Јапана. Хуан Пабло Монтоја је исто био близу 2003. године.
Неке од помоћи возачима су се вратиле и омогућиле да избегну рестрикције ФИА-је. У међувремену направљено је неколико промена у правилима у покушају да се повећа атракција на стази и да се смање трошкови. Штавише начин квалификација се неколико пута променио од 2003. Још једно ново правило је натерало возаче да почну трку са истом количином горива коју су имали током квалификацијског тренинга, уводећи нови тактички елемент у стратегију сваког тима. Ново правило је наглашавало да сваки мотор мора издржати два викенда трка (две Велике награде). А возач који је морао заменити мотор током квалификације морао је стартовати са задње стартне позиције. Такође, возачима није било допуштенио мењати гуме током трке осим ако су гуме биле опасно истрошене.
Првих неколико година 21. веку у Формули 1 било је неколико контроверзних скандала. На Великој награди Аустрије Рубенс Барикело Шумахеров екипни колега у Ферарију који је водио трку по нарађењу из бокса морао га је пропустити. Након Фераријевог скандала ФИА је казнила Ферари и забранила осталим екипама такво мешање у трку.
2005. на Великој награди САД изашло је само три од 10 екипа на стазу када се испоставило да су Мишлен гуме преопасне за трке.
Раних 2000-их Берни Еклстон и његова организација ФОА је направила бројне трејдемарке, службени лого и службене интернет странице спорта у покушају да му да корпорацијски идентитет. Еклстон је експериментисао са пеј пер вју телевизијом (Бернивижн) која је омогућавала фановима да купе и гледају целу сезону Ф1 али након малог занимања 2002. је укинута.
[уреди] Стазе
|
За више информација погледајте Стазе Формуле 1. |
Типична стаза Формуле 1 састоји се од равног дела тзв. стартно циљне равнине, боксева где се возачи заустављају током трке на надолевање горива и где екипе подешавају болиде пре трке а који се налазе покрај стартно циљне равнине и низа завоја. На већини стаза вози се у смеру казаљки на сату. Вожња у смеру супротном од казаљке на сату увелико оптерећује возаче посебно због Г сила које делују у завојима на начин да их оптерећује на начин који није природан. Неки завоји такође су изазов за возаче као брзи Еј Роџ на стази Спа-Францорчампс и шикана пре њега, завој Тамбурело на стази Имола и Курва Гранде на стази у Монци.
Већина стаза је саграђена специјално за трке Формуле 1, иако постоји једна улична утрка која се вози на стази Монако за време Велике награде Монака (пре су то биле и Велика награда Лас Вегаса и Детроита). Велика награда Монака одржава се у календару светског првенства захваљујући својој историји и гламуру који је прати иако не задовољава сигурносне услове који се захтјевају при трци i изградњи стазе.
Пројектовање нових стаза тражи високу софистицираност (нпр. стаза у Бахраину), а већину нових стаза пројектовао је Херман Тилке. У почецима светског првенства возачи који би излетали са стазе били су заустављани балама сена, травнатим замкама или гумама постављеним уз стазу које би апсорбирале њихов удар. Након погибије Сене и Разенбергера у Имоли године 1994., ФИА је направила радикалне промене на стазама и болидима. Болиди су успорени, а на стазе су додане широке зоне излетања да би се спречио удар болида са возачем у баријере, а ако и дође до удара, да баријере приме што мању енергију удара. Ова нова правила о брзини болида није добро примио део фанова јер се изгубио део атракције на трци.
[уреди] Трка и стратегија
|
За више информација погледајте Трка Формула 1. |
Сваки викенд Велике награде почиње у петак са два слободна тренинга, а наставља се у суботу са још два слободна тренинга. Након слободних тренинга настављају се квалификације за недељну трку. Квалификације се одржавају по правилу летећи круг. Возач у болиду излази на празну стазу, први круг је за загрејавање а кад крене у други круг почиње му се мерити време. Време које је постигао на крају круга одређује његово место у стартном поретку на недељној трци. Најбржи је први у стартном поретку а најспорији последњи.
Трка почиње кругом за загрејавање, након којег се болиди поређају на стартне позиције које су освојили у квалификацијама. Ако возач из неког разлога не крене у круг за загрејавање креће у трку са задњег места.
Светлосни сигнали означе почетак трке и трка може почети. Трка је дуга нешто више од 300 km и ограничена је на два сата. За време трке возачи улазе у бокс један или више пута на долевање горива и евентуалну замену гума ако угрожавају возачев наставак трке.
На крају трке возачи и екипе се бодују зависно од позиције коју су освојили на крају утрке. ФИА је одредила да се бодује првих осам који су завршили трку и по систему 10-8-6-5-4-3-2-1 (први осваја 10 бодова, други 8 бодова итд.). Победник Првенства возача односно Првенства конструктора (екипа) је онај возач односно екипа која током сезоне освоји највише бодова.
[уреди] Возачи и конструктори
|
За више информација погледајте Списак конструктора у Формули 1, Списак возача формуле 1 и Кућа славних Формуле 1. |
Формула 1 екипе изграђују шасију болида по стандарду али се допуштају ситне дораде на шасији у сврху повећања брзине. Пре су екипе у Формули сами изграђивани моторе, али данас то ради мањи број екипа. Екипе купују моторе од компанија (БМВ, Даимлер Крајслер, Рено, Тојота и Хонда) које су специјализоване за израду мотора болида Формуле 1, и на тај начин уштеђују велике новце у свом буџету. Већина прозвођача мотора снадбевају моторима једну или евентуално две екипе првенствено ради великих трошкова у развоју новог мотора. Једини комерцијални произвођаћ мотора је Косворт.
Име екипа у правилу је име конструктора шасије ако не производи моторе за болиде тада у имену има и назив произвођача мотора. Приер: Екипа Ферари израђује и мотор и шасију својих болида, Екипа БМВ Вилијамс шасију израђује Виликамс а мотор БМВ.
У првој сезони 1950. је учествовало 18 екипа од којих су многе због великих трошкова брзо изашле из светског првенства. Екипа Ферари је једина екипа која се такмичи од 1950. па до данас. Иако екипе нерадо говоре о величини буџета он се по проценама креће од 75 до 500 милиона америчких долара.
Нова екипа која улази у Светско првенство Формуле 1 мора уплатити 25 милиона енглеских фунти ФИА-а, који се на крају сезоне распоређују осталим екипама. Нове екипе преферишу куповину неке већ постојећих екипа које су у формули 1 смањујући тако трошкове (нпр. Б.А.Р. купио је Турел а Мидланд Џордан).
Сваки болид има свој број. Прошлогодишњи победник Сјетског првенстава возача има број 1 а његов колега из екипа број 2. Бројеви осталих се додељују на основу освојене позиције екипе у прошлогодишњем Светском првенству конструктора (екипа). У случају да светски првак (возач) више није активан у Формули 1 његова екипа добија бројеве за своје возаче 0 и 2. Ово правило је зато јер се бројеви возача не додељују возачима него екипама. Број 13 се не користи.
Михаел Шумахер држи рекорд у највише освојених Светских првака возача (7) а екипа Ферари држи рекорд у Светском првенству конструктора (14). Jochen Rindt је једини којем је постхумно додељен наслов Светског првенства возача.
[уреди] Велика награда
|
За више информација погледајте Списак Великих награда формуле 1. |
Број Великих награда које се возе у једној сезони варирао је током година. На првом светском првенству Формуле 1 1950. било је само седам трка (Великих награда), 1980-тих број се кретао око 16 или 17 трка да би у сезони 2005. било 19 трка.
Шест од седам трка из сезоне 1950. било је у Европи, а једина трка која се није возила у Европи била је Индианаполис 500 која је касније замењена Великом наградом САД. Са годинама светско првенство Формуле 1 проширило и на остале континенте. Прва Јужно Америчка трка била је Велика награда Аргентине 1953., Африке Велика награда Марока 1958., Азије Велика награда Јапана 1976., а Аустралије Велика награда Аустралије 1985. Данас су трке распоређене по свим континентима света (Европа, Азија, Аустралија, Северна Америка, и Јужна Америка).
Традиционално свака држава која угошћује неку Велику награду даје јој име по имену своје државе (нпр. ако се трка одржава у Немачкој тада се та Велика награда назива Великом наградом Немачке), а ако се у некој држави одржавају две или више трка тада добијају различита имена.
Велике награде које су од почетка (или дуже време) у Светском првенству нису се одржавале на истој стази све године. На пример Велика награда Велике Британије возила се на стази Силверстон и Бренд Хеч. Једино је Велика награда Италије увек вожена на истој стази Монца, осим 1980. када је вожена на стази Имола на којој се данас вози Велика награда Сан Марина.
Велика награда Бахраина је прва трка која се одржава на Блиском истоку која се одржава на стази која је изграђена у пустињи, и уз нове трке (и стазе) у Кини и Турској даје нове шансе за експанзију овог спорта.
[уреди] Возачи 2007.
- Водафон Мекларен Мерцедес
- 1. Фернандо Алонсо
- 2. Луис Хамилтон
- T. Педро Де ла Роса
- T. Гери Пафет
- Рено
- 3. Ђанкарло Физикела
- 4. Хаики Ковалаинен
- T. Рикардо Зонта
- T. Нелсон Пике Јуниор
- Ферари
- 5. Фелипе Маса
- 6. Кими Раиконен
- Т. Лука Бадоер
- T. Марк Ђене
- Хонда
- 7. Џенсон Батон
- 8. Рубенс Барикело
- Т. Кристијан Клин
- Т. Џејмс Роситер
- БМВ Заубер
- 9. Ник Хајдфелд
- 10. Роберт Кубица
- T. Себастијан Фетел
- Тојота
- 11. Ралф Шумахер
- 12. Јарно Трули
- T. Франк Монтањи
- T. Камуи Кобајаши
- Ред Бул
- 14. Дејвид Култард
- 15. Марк Вебер
- T. Михаел Амермилер
- Вилијамс
- 16. Нико Розберг
- 17. Александер Вурц
- T. Нараин Картикејен
- T. Казуки Накајима
- Торо Росо
- 18. Витантонио Лиуци
- 19. Скот Спид
- T. Нема
- Спајкер Ф1
- 20. Кристијан Алберс
- 21. Адријан Сутил
- T. Непознат
- Супер Агури
- 22. Такума Сато
- 23. Ентони Дејвидсон
- T. Сакон Јамамото
- T. = Тест возач
[уреди] Ранг листа победника
| Возачи | Конструктори ¹ |
|---|---|
|
|
- ¹ (ова категорија се бодује од 1958)
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- www.formula1.com Званичан сајт Формуле ((en))
- Тренутна правила ((en))
- www.forix.com/ Резултати и статистике ((en))
