МиГ-29
Из пројекта Википедија
| МиГ-29 | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Опис | ||
| Улога | Ловац вишеструке употребе | |
| Посада | 1 | |
| Први лет | 6. октобар 1977. | |
| Ушао у употребу | 1983. | |
| Произвођач | Миг МАПО, Русија | |
| Димензије | ||
| Дужина | 17.37 m | 57 ft |
| Размах крила | 11.4 m | 37 ft 3 in |
| Висина | 4.73 m | 15 ft 6 in |
| Површина крила | 38 m² | 409 ft² |
| Масе | ||
| Празан | 11,000 kg | 24,250 lb |
| Напуњен | 16,800 kg | 37,038 lb |
| Максимална полетна | 21,000 kg | 46,300 lb |
| Погонска група | ||
| Мотор | 2x Kлимов РД-33К Турбофен | |
| Потисак | 86.4 kN | 19,400 lbf |
| Перформансе | ||
| Максимална брзина | 2,430 km/h | 1,518 mph |
| Борбени радијус | 700 km | 438 mi |
| Долет | 2,900 km | 1,812 mi |
| Плафон | 17,000 m | 55,800 ft |
| Брзина уздизања | 330 m/s | 65,000 ft/min |
| Оптерећење крила | 442 kg/m² | 90.5 lb/ft² |
| Потисак/Маса | 1.05 | |
| Опрема | ||
| Радар | Фазотрон N-109 радар | |
| Наоружање | ||
| Топови | 30 мм ГШ-30-1 топ са 150 пројектила | |
| Бомбе | 3,500 kg (7,700 lb)
ФАБ 500-M62, фАБ-1000, ТН-100 |
|
| Пројектили | Шест ракета В-В укључујући мешавину радарски и ИЦ навођених R-60/AA-8 Aphid |
|
Микојан-Гуревич МиГ-29 (НАТО назив Fulcrum) је ловачки авион који је пројектовао конструкторски биро Микојан-Гуревич(изг. Микојан-Гурјевич) у Совјетском Савезу. Овај авион се налазио у саставу ваздушних снага ЈНА, ВЈ, ВСЦГ, а сада се налази у саставу РВ војске републике Србије.
Садржај |
[уреди] Развој
Развој авиона МиГ-29 започео је као и развој већег Сухоја Су-27 Фланкер, 1969. год. када је Совјетски Савез сазнао за тајни ФХ програм Америчке ратне авијације из којег је произишао ловачки авион Ф-15 Орао. Совјетско руководство је брзо увидело да ће нови амерички ловац технолошки превазићи све постојеће совјетске ловачке авионе. МиГ-21 је према тадашњим мерилима имао добре маневарске способности али је имао озбиљне недостатке у погледу малог радијуса дејства, слабог наоружања и мале могућности модернизације. МиГ-23 Флоџер, који је развијен да би парирао америчком ловцу Ф-4 Фантом II, био је брз и имао је више простора за гориво и опрему, али је имао лоше маневарске способности због чега је био неподесан за блиску ваздушну борбу. Оно што је Совјетском Савезу било потребно је био ловац са добро избалансираним карактеристикама, који ће имати добре маневарске способности и бити опремљен најсавременијим системима. Као одговор на амерички развојни програм совјетски генералштаб је покренуо програм развоја „Напредног тактичког ловца“ (на руском: Perspektivnyi Frontovoi Istrebitel или скраћено PFI). Прописане спецификације су биле изузетно амбициозне и предвиђале су пројектовање ловца са великим радијусом дејства, могућношћу полетања и слетања са кратких писта, одличном маневарском способношћу, брзином већом од 2 маха и снажним наоружањем. За аеродинамички изглед авиона је у великој мери заслужан ТсАГИ, Руски аеродинамички институт, у сарадњи са пројектантским бироом Сухој.
Ипак, током 1971. год. Совјети су установили да би ПФИ авион био превише скуп за производњу у потребним количинама, због чега је наруџбина подељена на ТПФИ „Тешки напредни тактички ловац“ (на руском: Tyazholyi Perspektivnyi Frontovoi Istrebitel) и на ЛПФИ „Лаки напредни тактички ловац“ (на руском: Legkiy Perspektivnyi Frontovoi Istrebitel) програм, који ће довести до паралелног развоја сличног програма „Лаког ловца“ Америчке ратне авијације који ће резултирати настанком авиона Ф-16 Борбени соко и УФ-17 Кобра који неће ући у серијску производњу. Пројектовање тешког ловца и даље је било поверено пројектантском бироу Сухој и резултирало је настанком авиона Су-27 Фланкер, док је пројекат лаког ловца поверен пројектантском бироу Микојан. Радови на пројектовању Производа бр. 9 познатијег под називом Миг-29А започети су 1974. год.,а први прототип је полетео 6. октобра 1977. год. Прототип авиона је први пут примећен од стране америчког шпијунског сателита у новембру исте године; непознати авион добио је ознаку Рам-Л по томе што је први пут примећен у опитном центру Жуковски у близини града Раменскоје. Првобитне шпекулације западних стручњака указивале су на то да је Рам-Л сличан америчком пројекту УФ-17 Кобра и да га покрећу два турбоџет мотора Тумански Р-25 са коморама за накнадно сагоревање.
Упркос кашњењу развојног програма које је проузроковано губитком два прототипа због проблема са мотором, серијска верзија Миг-29Б је у августу 1983. год. уведена у наоружање јединица стационираних у ваздухопловној бази Кубинка. Тестирање авиона у борбеној јединици је успешно завршено у 1984. год., а исте године су започеле и прве испоруке овог авиона намењеног Совјетској фронтовјској авијацији. Први серијски авион добио је НАТО ознаку „Фулкрум-А“ зато што постојање предпроизводне верзије са ознаком Миг-29А, којој би логично требало да припадне овај назив, у то време било непознато на западу. Миг-29Б је био извезен у великом броју и то у осиромашеним верзијама познатијим под ознаком Миг-29Б 9-12А и Миг-29Б 9-12Б (за чланице Варшавског пакта и остале државе), са ослабљеном електроником и немогућношћу ношења нуклеарног наоружања. Укупна производња је достигла 840 авиона. Миг-29 је први пут јавно представљен јавности на западу током посете Финској у јулу 1986. год. Потом су приказани у Британији у септембру 1988. год. на ваздухопловном митингу у Фарнбороу. Западни стручњаци су били импресионирани његовим претпостављеним карактеристикама и изузетним маневарским способностима, али су као замерку истакли велику количину дима које су производили мотори Климов.
[уреди] Даљи развој
Модернија верзија авиона Миг-29, са унапређеном авиоником остала је у наоружању Совјетског Савеза, али вишенаменска варијанта овог авиона, укључујући и верзију за носач авиона са ознаком Миг-29К никада нису произведене у великом броју. Даљи развој овог авиона у постсовјетској ери, успорен је недостатком политичке способности унутар пројектантског бироа Микојан. Неке модерније верзије овог авиона још увек се извозе у иностранство, а у изгледу је и склапање великог броја послова модернизације постојећих верзија. У међувремену су развијене нове верзије авиона са ознаком Миг-29СМТ и Миг-29М1/М2. Паралелно са развојем ових верзија, настављен је и развој морнаричке верзије Миг-29К за индијски носач авиона ИНС Викрамадитја (бивши руски носач авиона Адмирал Горшаков). Ова верзија је првобитно требала да буде део ловачког винга на руском носачу авиона Адмирал Кузњецов, али је ипак изабран већи Сухој Су-33.
Совјетски Савез није дозвољавао давање званичних популарних имена војним авионима, иако је постојао велики број незваничних надимака. Неуобичајено за то време, совјетски пилоти су сматрали да је НАТО назив за Миг-29, Фулкрум на ласкав начин описивао основну намену овог авиона, због чега је овај назив усвојен и од стране припадника Совјетског ратног ваздухопловстба.
[уреди] Борбена дејства МиГ-29
МиГ-29 је први пут виђен у акцији 80-тих година 20. века, за време Ирачко-иранског рата, где је наоружан бомбама и невођеним ракетама вршио нападе на земаљске циљеве. За време Афганистанског рата Совјетски МиГ-29 је оборио Афганистански Су-20. Деценију касније, ирачки Мигови 29 поново су учествовали у борбама за време Заливског рата. Ирачки пилоти, који су били искусни ветерани из Иранско-Ирачког рата, сматрали су да ће моћи да се успешно супротставе авионима савезничке коалиције. Једини Ирачки Миг који је оборен, настрадао је од пријатељске паљбе са другог МиГ-29. Током Заливског рата забележен је још један инцидент у којем је Ирачки МиГ-29 грешком оборио Ирачки МиГ-23. Осам Ирачких пилота МиГ-29 су током рата извршила прелет на територију Ирана где су укључени у састав Иранског ратног ваздухопловства. Према Америчким информацијама 5 Ирачких МиГ-29 је оборени док су покушавали да прелете у Иран, али је Пентагон касније признао да су Мигове уништиле копнене снаге.
Кубански МиГ-29 је 1996. год. оборио ненаоружанe Цесне 337 које су припадале невладиној организацији Браћа спаса.
1999. године Мигови 29 РВ Еритреје оборили су четири Етиопска авиона типа МиГ-21 и МиГ-23 и још један МиГ-21 2000. године. Руски и Украјински пилоти су током овог конфликта пријавили пет борбених летова.
[уреди] МиГ-29 у наоружању ЈРВ
Мигови 29 су у Југословенском ратном ваздухопловству ушли у употребу крајем осамдесетих година двадесетог века. Прва два авиона која су се придружила ЈРВ 1986. године били су два МиГ-29УБ за преобуку припадника 204. ловачке ескадриле на аеродрому Батајница. Годину дана касније им се придружило 14 једноседа типа МиГ-29Б. Набавка тих авиона била је последња модернизација у ЈРВ, ако се изузме набавка 2 борбена хеликоптера Ми-24 за потребе тадашње ЈСО. За време распада СФРЈ Мигови 29 су мало коришћени у борби. Право борбено искуство МиГ-29 је стекао приликом НАТО агресија над СР Југославијом 1999. године. 14 МиГ-29ки је било беспомоћно наспрам огромне авијацеје НАТО алијансе. Многи авиони су уништени како на земљи од стране бомби, тако у ваздуху у неправедним борбама једног МиГ-29 наспрам 4 Ф-16, Ф/А-18 или Ф-15. У обзир се мора узети да су пилоти НАТО алијансе били много обученији од Југословенских пилота који нису имали честе вежбе и гориво за летове услед санкција на СРЈ. Пет МиГ-29 који су преживели бомбардовање очекује модернизацију у Микојан-Гуревичу и сви ће бити враћени у активну службу до 2008.
[уреди] МиГ-29 у наоружању Немачке Луфтвафе
Немачка Демократска Република купила је 24 Миг-29 авиона (20 МиГ-29А и 4 МиГ-29УБ) који су ушли у службу 1988. године. Након уједињења Немачке 1990. године МиГови су прешли у РВ Немачке као МиГ-29Г и МиГ-29ГТ, после модернизације по НАТО стандардима. 2003. године Луфтвафе пилоти су имали преко 30.000 сати лета у МиГ-29. Један МиГ-29 је уништен 25. јуна 1996. због грешке пилота. Септембра 2003. преостала 22 МиГ-29 су продата Пољској за 1€ по комаду. У марту 1991. године један МиГ-29 је упућен у Америку заједно са неколико авиона МиГ-23 и Су-22.
[уреди] Корисници
МиГ-29 користе следеће земље у следећем броју:
Алжир: 76 у служби.
Бангладеш: 8 у служби.
Белгија: 50 у служби.
Бугарска]: 20 МиГ-29Б у служби, укључујући 4 МиГ-29УБ.
Куба: 14 у служби.
Еритреја: 5 у служби.
Етиопија: Најмање 1 у служби.
Мађарска: 21 у служби.
Индија: 63 у служби.
Ирак: око 50 у служби.
Казахстан: 40 у служби.
Малезија: 16 у служби.
Мијанмар: 12 у служби.
Северна Кореја: 20 у служби.
Перу: 18 у служби.
Пољска: 45 у служби.
Русија: 455 у служби.
Србија: 5 у служби од којих је 1 МиГ-29УБ.
Словачка: 13 у служби.
Судан: 10 у служби.
Сирија: 50 у служби.
Туркменистан: 20 у служби.
Украјина: 217 у служби.
Узбекистан: 30 у служби.
Јемен: у служби.
[уреди] Бивши корисници:
Чешка Република је поседовала 9 МиГ-29А и 1 МиГ-29УБ који су 1996. год. размењени са Пољском у замену за 11 хеликоптера W-3.- Чехословачка је поседовала 18 МиГ-29А и 2 МиГ-29УБ. Авиони су прослеђени Чешкој и Словачкој.
Источна Немачка је све своје МиГ-29 проследила Немачкој 1990. 
Немачка је МиГ-29 повукла из употребе 2004. и проследила их Пољској.- Ирак je од 41 МиГ-29 колик је поседовао изгубио 15 за време Заливског рата. Остали су пребегли у Иран.
Молдавија је поседовала 34 МиГ-29 које је добила приликом распада СССР, неки су продати Јемену, а неке је купила САД.
Румунија је конзервирала све своје авионе МиГ-29 јер нису били обухваћени програмом модернизације.
СССР је све МиГ-29 проследио новонасталим републикама.
СФРЈ је 1987. набавила 14 МиГ-29А и 2 МиГ-29УБ које је проследила
СР Југославија. Након распада државне заједнице 
Србија и Црна Гора 5 МиГ-29 од којих је један УБ верзија који су преживели 1999.-ту прослеђени су је Србији.
