Косјерић
Из пројекта Википедија
| Косјерић | |
|---|---|
| Грб града | |
| Опште информације | |
| Назив у оригиналу | Косјерић |
| Површина | 358 km² |
| Становништво (2002.) | 4.116 |
| Густина насељености (2002.) | |
| Географски положај | |
| Поштански број | |
| Позивни број | 031 |
| Саобраћајна ознака | UE |
| Интернет адреса | www.kosjeric.org.yu |
| Положај | |
| Покрајина | Ужа Србија |
| Округ | Златиборски округ |
| Општина | Косјерић |
| Политика | |
| Градоначелник | Жељко Продановић |
| Политичка партија | ДСС |
Локација
  Косјерић
Косјерић на мапи Србије
|
|
Косјерић је град у западном делу Србије. Према попису становништва из 2002. године Косјерић има 4.116 становника.
[уреди] Историја
У средњем веку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године.
Током наредна два века овде су се једнако као и пре Турака укрштали путеви, који су водили од мора ка Западној Србији и ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Турске прилично су проредили становништво, које је бежало у друге, безбедније крајеве и тамо остајало.
Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом Кочина крајина. Углавном су се досељавали људи из Црне Горе, источне Босне, са Златибора и Таре. Најстарији досељеници населили су, пре осталих, места Варду, Таор и Маковиште.
Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре, и његова сестра са седам синова. Забележено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. Документи су још прецизнији. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом месту, саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успео да срез премести из Ужица у тек стасало место.
Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. За варош је проглашен 1893. године а за град тек 30. априла 1966. године и убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Преко милион становника: | Београд | ||||
| Преко 100.000 становника: | Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина | ||||
| Преко 19.000 у централној Србији: | Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац | ||||
| Преко 19.000 у Војводини: | Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин | ||||
| Преко 19.000 на Косову и Метохији: | Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац | ||||
| Види још : | списак градова и списак насељених места | ||||
