Портал:Хемија/Шаблони
Из пројекта Википедија
страница са шаблонима на Порталу Хемија.
Садржај |
[уреди] Чланак месеца
Алкини су угљоводоници који имају најмање једну троструку везу између два угљеникова атома. Они садрже два атома водоника мање од одговарајућих алкена са истим бројем угљеникових атома. Општа формула алкина је CnH2n. Као и други угљоводоници алкани граде хомологи ред. Алкини су традиционално познати као ацителени, по имену ацителен које се користило за означавање најједноставнијег члана алкина познатог под називом етин.
[уреди] Слика месеца
[уреди] Реакција месеца
Естерификација је хемијска реакција која се јавља између киселина (углавном карбоксилним) и алкохола (шире: једињењима која садрже хидроксилну групу) услед које настају естри.
H3C-COOH + HO-CH2-CH3 → H3C-COO-CH2-CH3 + H2O)
[уреди] Дали знаш да...
...Најача киселина која је до сада добијена , у слободном стању има молекулску формулу [H(CB11H6Cl16)]. Ова киселина је недавно добијена и испитана од стране Кристофера А. Рида са Калифорнијског универзитета.
[уреди] Потребни чланци
Уколико желите да помогнете у стварању портала хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.
Потребно направити:
слаби метали - фосфорна киселина - хемијско оружје - хемијска индустрија - смеше
Потребно проширити:
металоиди - Атомска маса - Атомски број - Ацетат
[уреди] Биографија
Михаило Рашковић (1827-1872), је хемичар, професор Лицеја и Велике школе
Михаило Рашковић је први професор хемије на београдском Лицеју, претечи Београдског универзитета.
Лицеј је основан 1838. и у почетку је имао два одељења: Филозофско и Правно, а 1853. је основано и ново Природно-техничко одељење, на којем се почела изучавати хемија. Михаило Рашковић је 1853. почео да предаје неорганску и органску хемију и хемијску технологију и да држи вежбе у хемијској лабораторији коју је исте године основао.
[уреди] Хемијска једињења
- неорганска једињења
анхидриди - базе - једињења алуминијума - једињења калијума - једињења хлора - једињења магнезијума - киселина - комплексно једињење - нитрати - нитрити - оксиди - пероксиди - сулфиди - сулфити - соли - хидроксиди
- органска једињења
- алкани - алкалоид - алкени - алкини - алкохоли - амини - аминокиселина - арени - беланчевине - диени - етанолоиди - етар - полимери - угљоводоник - циклоалкани
[уреди] Основи хемије
- неорганска и општа хемија
атом - авогадров број - атомска маса - атомски број - изотоп - јон - катализатор - координациони број - молекул - метал - металоид - мол - неметал - оксидациони број - оксидација - отров - pH вредност - раствор - растварач - хемијска орбитала - хемијски елемент - хемијска реакција - хемијско једињење
- органска хемија
изомерија - Мирис - нуклеофил - полимеризација - токсичност - аденин
- физичка хемија
апсорбовање - брзина хемијске реакције - дестилација - електролитичка дисоцијација - електролит - електронегативност - пиролиза - радиоактивност - солватација - хидролиза - хидратација
[уреди] Области хемије
биохемија - хемијско оружје - хемичари - екологија - физичка хемија - геохемија - историја хемије - неорганска хемија - органска хемија - Нобелова награда - хемијска индустрија - спектроскопија - стехиометрија - експлозивни матерјали - токсикологија
[уреди] Категорије хемије
- Биохемија: Лекови, Молекуларна биологија, Нуклеинске киселине
- Групe хемијских елемената
- Дроге
- Материјали
- Метали
- Минерали
- Нобеловци за хемију
- Нуклеарна хемија
- Органска хемија
- Токсикологија
- Физичка хемија
- Хемичари: Српски хемичари
- Хемијска једињења: Киселине, Неорганска једињења, Органска једињења, Соли
- Хемијске особине
- Хемијске периоде
- Хемијске реакције
- Хемијски елементи: Актиноиди, Алкални метали, Земљани алкални метали, Лантаноиди, Металоиди, Неметали, Прелазни метали, Слаби метали
- Хемијски закони и правила