Источна Илиџа
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||
Општина Источна Илиџа, једна од општина Града Источно Сарајево је настала од дела некадашње општине Илиџа, тада је званичан назив општине био Српска Илиџа, али је после одлуке Уставног суда БиХ од 27. априла 2004. године, да је тај назив дискриминаторски и да фаворизује само српски народ, једно кратко време користила име Касиндо. Законом о измјенама Закона о територијалној организацији Републике Српске («Службени гласник Републике Српске», број: 103/05) име општине промијењено је у Источна Илиџа.
Општина Источна Илиџа настала је од дијелова предратне сарајевске општине Илиџа на дијеловима те општине која су по Дејтонском споразуму припала Републици Српској. Некадашња јединствена општина је имала површину од 162 km². Прије примјене Дејтонског споразума, 2/3 тадашње општине Илиџа налазило се под контролом Републике Српске. Налази се у крајњем југоисточном дијелу Сарајевског поља у подножју планине Игман. Састоји се од мјесих заједница Касиндо, Добриња, Војковићи, Грлица и Крупац. Велики дио становништва општине чине сарајевски Срби избјегли из других дијелова Сарајевског поља.
Општина заузима површину од 28 km² и у њој живи 16.754 становника (званична процена Републичког завода за статистику Републике Српске за 2004. годину). Исте године је рођено 136 деце, а умрло је 173 становника што чини негативан природни прираштај од -37 становника (последих неколико година је прираштај негативан). Са 578 становника по km² општина Источна Илиџа је најгушће насељена општина Источног Сарајева. Просјечна надморска висина општине је 500м. Магистралним путем је повезана са Србињем/Фочом, локалним регионалним путем преко Требевића са Палама, а мрежом локалних путева је повезана са градом Сарајевом у Федерацији БиХ. Граница између општине Источна Илиџа и Федерације БиХ није обиљежена ни на који начин и на неким мјестима у природи се ради о једној улици која раздваја двије стамбене зграде. Највећа насеља су Војковићи, Добриња I, Добриња IV, Касиндо. Остала насеља су Крупац, Грлица, Горњи Которац, Доњи Которац (дио), Бијело Поље... Неколико година после рата у Младицама изграђено је велико стамбено насеље у ком живе Срби избјегли из других сарајевских општина. На подручју општине налази се и респектабилан Клинички центар Касиндо.
У мјесту Горњи Которац, тачније на брду Илињача (познато још и као Гаврића брдо) налазе се остаци средњовјековног града за који историчари најчешће тврде да је био град Которац, који спомиње Константин Порфирогенит у свом чувеном дјелу "О управљању империјом", у ком се налазе и први спомени имена Босна.
Окосницу развоја чине производни капацитети "ФАМОСА", ГП "Будућност", ГП "Пут", "Унион-инвесту", "УНИС-МГА", "Напредак", "Ткаоница ћилима"... На овом подручју своја сједишта имају "Центротранс" и "ГРАС", предузећа за превоз путника у градском, приградском и међуградском саобраћају.
