Столац
Из пројекта Википедија
| грб | |
| Град | Столац |
| Географски положај | -/- |
| Површина | - km² |
| Број становника - Укупно (1991) - Густина насељености |
- 18.681 - /km²; |
Столац је град и седиште општине смештен у југоисточнном делу Босне и Херцеговине, на крајњем истоку Херцеговачко-неретванског кантона, на самој граници са Републиком Српском. Град је настао на обалама реке Брегаве, окружују га планина Хргуд и Видово поље. Сам прилаз Столцу са западне стране је Дубравска висораван, која је специфична и позната по брескви и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка вина. На истоку је Дабарско поље (Република Српска), познато по квалитетним прерађевинама од меса, а на југоистоку градић и општина Љубиње (Република Српска), надалеко чувено по најквалитетнијем дувану у свету - „херцеговачкој шкији”. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази илирског града Даорсона.
Садржај |
[уреди] Историја
Назив Столац добио је релативно касно - први познати податак је из XV века, те се развој Стоца прати кроз неколико назива. Најстарији назив је Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Ошањићи изнад Стоца (IV-III век п.н.е.). Следи римски Dillintum, затим castrum Vidoskij и loco dicto Stolaz, па Vidosich, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се крај налази у медитеранском поднебљу успевале су све врсте воћа, а највише грожђа. За време грађанског рата у Босни и Херцеговини град је доста претрпео. Срушена је православна црква из 1870. године, једна од најстаријих џамија султана Селима из 1519, а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популација Срба, којих је до 1992. у Стоцу било скоро као и Бошњака, а далеко више него Хрвата, избегла је на почетку рата. Срби су доживели погром и за време Другог светског рата од стране тзв. усташа. У близини се налази село Пребиловци које је синоним за српска страдања у Другом светском рату.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Столац имала је 18.681 становника, распоређених у 36 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 8.101 (43,36)
- Хрвати - 6.188 (33,12)
- Срби - 3.917 (20,96)
- Југословени - 307 (1,64)
- остали - 168 (0,92)
Национални састав становништва из 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 19.230
- Муслимани - 7.113 (36,98)
- Хрвати - 7.041 (36,61)
- Срби - 4.900 (25,48)
- Југословени - 63 (0,32)
- остали - 113 (0,61)
У границама данашњих општина, национални састав 1991. године, је био следећи:
- Општина Столац
укупно: 15.171
- Муслимани - 7.386 (48,68)
- Хрвати - 5.542 (36,53)
- Срби - 1.806 (11,90)
- Југословени - 280 (1,84)
- остали - 157 (1,05)
- Општина Берковићи
укупно: 3.510
- Срби - 2.111 (60,14)
- Муслимани - 715 (20,37)
- Хрвати - 646 (18,40)
- Југословени - 27 (0,76)
- остали - 11 (0,33)
[уреди] Насељена мјеста
Аладинићи, Баране, Берковићи, Битуња, Бјелојевићи, Боројевићи, Брштаник, Бурмази, Црнићи-Греда, Црнићи-Кула, Дабрица, До, Хатељи, Ходово, Хргуд, Комање Брдо, Козице, Крушево, Љубљеница, Љути До, Меча, Ошањићи, Пјешивац-Греда, Пјешивац-Кула, Поплат, Попрати, Предоље, Прењ, Ротимља, Столац, Струпићи, Сузина, Шћепан Крст, Тријебањ, Трусина и Жегуља.
Послије потписивања Дејтонског споразума општина Столац подијељена је између Федерације БиХ и Републике Српске. Западни дио општине са градом Стоцем ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Берковићи, Битуња, Брштаник, Дабрица, Хатељи, Љубљеница, Љути До, Меча, Предоље, Струпићи, Сузина, Шћепан Крст, Трусина и Жегуља, и дијелови насељених мјеста: Бурмази, До, Ходово, Хргуд и Поплат. Од овог подручја формирана је општина Берковићи.
[уреди] Национални састав по насељеним мјестима
- Аладинићи - ук.747, Хрвати - 437, Муслимани - 291, Срби - 8, Југословени - 5, остали - 6
- Баране - ук.167, Муслимани - 115, Хрвати - 51, остали - 1
- Берковићи - ук.159, Срби - 155, Муслимани - 4
- Битуња - ук.335, Муслимани - 248, Хрвати - 67, Срби - 19, Југословени - 1
- Бјелојевићи - ук.325, Хрвати - 263, Муслимани - 39, Срби - 15, Југословени - 8
- Боројевићи - ук.717, Муслимани - 442, Хрвати - 271, Срби - 1, остали - 3
- Брштаник - ук.186, Хрвати - 183, остали - 3
- Бурмази - ук.369, Хрвати - 170, Муслимани - 144, Срби - 55
- Црнићи-Греда - ук.658, Хрвати - 441, Муслимани - 213, Југословени - 1, остали - 3
- Црнићи-Кула - ук.628, Хрвати - 506, Муслимани - 120, остали - 2
- Дабрица - ук.478, Муслимани - 269, Срби - 127, Хрвати - 77, Југословени - 3, остали - 2
- До - ук.57, Срби - 57
- Хатељи - ук.468, Срби - 462, Хрвати - 1, Југословени - 3, остали - 2
- Ходово - ук.418, Хрвати - 345, Муслимани - 73
- Хргуд - ук.281, Срби - 281
- Комање Брдо - ук.43, Хрвати - 22, Муслимани - 12, Срби - 5, остали - 4
- Козице - ук.126, Срби - 120, Хрвати - 5, Југословени - 1
- Крушево - ук.300, Хрвати - 238, Муслимани - 62
- Љубљеница - ук.132, Хрвати - 64, Муслимани - 56, Срби - 9, остали - 3
- Љути До - ук.316, Срби - 311, Југословени - 5
- Меча - ук.88, Срби - 84, Југословени - 4
- Ошањићи - ук.1.102, Муслимани - 801, Хрвати - 166, Срби - 118, Југословени - 10, остали - 7
- Пјешивац-Греда - ук.512, Хрвати - 308, Муслимани - 201, Југословени - 1, остали - 2
- Пјешивац-Кула - ук.823, Муслимани - 417, Хрвати - 374, Срби - 30, остали - 2
- Поплат - ук.457, Муслимани - 173, Срби - 162, Хрвати - 112, Југословени - 7, остали - 3
- Попрати - 340, Хрвати - 184, Муслимани - 81, Срби - 55, Југословени - 3, остали - 17
- Предоље - ук.91, Срби - 90, Муслимани - 1
- Прењ - ук.790, Хрвати - 457, Муслимани - 288, Срби - 41, остали - 4
- Ротимља - ук.718, Муслимани - 361, Хрвати - 354, Југословени - 1, остали - 2
- Столац - ук.5.530 - Муслимани - 3.426, Срби - 1.111, Хрвати - 653, Југословени - 239, остали - 101
- Струпићи - ук.206, Срби - 192, Муслимани - 12, Југословени - 2
- Сузина - ук.162, Срби - 162
- Шћепан Крст - ук.191, Хрвати - 167, Срби - 24
- Тријебањ - ук.352, Хрвати - 184, Муслимани - 113, Срби - 52, Југословени - 3
- Трусина - ук.122, Срби - 117, Југословени - 5
- Жегуља - ук.287, Муслимани - 139, Хрвати - 88, Срби - 54, Југословени - 5, остали - 1
[уреди] Референца
Подаци о становништву дати су из књиге Народносни састав становништва СР Босне и Херцеговине, по општинама и насељеним мјестима, према попису из 1991. године, билтен бр.234, издање Републичког завода за статистику, Сарајево 1991., који на жалост не постоје на интернету, па долази до честе забуне и мењања података, јер су на интернету објављени подаци првих прелиминарних резултата и то по месним заједницама, што није свакако официјелни резултат. Службени подаци о националном саставу становништва свих општина у БиХ, 1991. године, дати су на страници Попис становништва Босне и Херцеговине из 1991. године.
