Власеница
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||
Власеница је град у источном дијелу Републике Српске (БиХ), у Бирчу испод планине Јавор.
Садржај |
[уреди] Географски положај и клима
Власеница се налази на мјесту гдје се пут, који из долине ријеке Дрине води према Сарајеву дијели у два крака па један продужава ка југу - Хан Пијеску - Сокоцу - Сарајеву, а други нешто западнијим смјером Кладањ - Олово - Сарајево. Својим географским положајем и надморском висином од 668 метара, Власеница спада у ред брдско-планинских градића. Само један мањи дио територије Општине Власеница је на висини мањој од 500 метара, једна трећина је измедју 500 и 700 метара, а остали дио њеног подручја је на преко 700, чак и до 1.400 метара висине над морем. Живописним предјелима доминира планина Јавор (1537 м.), а непосредно изнад града је брдо Виселац са врхом Кик (903 м.). Општина Власеница је окружена општинама Хан Пијесак, Милићи, Шековићи, Зворник и Кладањ. Најзначајнија саобраћајна комуникација која пролази кроз Власеницу је магистрални пут Београд - Сарајево који је веома важна веза Српске са СЦГ. Власеница се налази на прелазу из изразито планинског у нешто питомији равничарски дио, представља и неку климатску границу. Неријетко се дешава да у горњем, вишем, дијелу града снијег задржи и до 15 дана дуже него у доњем дијелу.
[уреди] Историја
Околина Власенице је била стално насељена од праисторије па до данашњих дана, о чему, поред осталих, свједочи и некропола са хумкама на локалитету Шосари. У вријеме босанске самосталности подручје данасње Власенице улазило је у састав средњовјековне жупе Бирач о којој се први писани трагови налазе 1244. г. и данас се чувају у дубровачкој библиотеци. Под Турке Бирач је потпао средином 1463 .године, када се већ јавља и насеље Власеница, али под именом Бирач, које ће задржати до краја XVIII вијека. Mјесто добило данашње име по трави власуљи која много расте у околини.
Половином 15. вијека, међу првима у Босни, овај простор прешао је у руке Турака и тих година се формира и прво веће насеље под називом Бирач које је припадало кадилуку Кнежини. Град Власеница у старија времена није био насељен српским живљем. Прaвoслaвaци су се насељавали у источном дијелу, тада касабе Власенице, који се данас зове Крушевик. До 1868.г. у Власеници и околним селима је било насељено доста српских породица, о чему свједоче и гробља на Лијепој равни, Цвијетњу и Заграђу. Иако је турска владавина у многоме уназадила овај крај прaвoслaвaци су успјели да се изборе за црквену општину, а убрзо, 1882.године, и за прву основну школу у овом крају. И у том времену, под Турцима, Власеница је била важна раскрсница. У 17. вијеку, као средиште кадилука (среза) налазила се у саставу зворничке капетаније, а од 1842. године била је укључена у редован телеграфско - телефонски и поштански саобраћај. Борбу против Турака за сво вријеме њихове владавине на овим просторима водиле су, стално присутне хајдучке групе. У случају опасности хајдуци су налазили спас у избјеглиштву на Гласинцу, Мајевици и Србији. Хајдуци су се помјерали и због епидемија куге, која је често харала овим крајевима, због цега је Бирач у једном периоду турске владавине био врло ријетко насељен.
Аустроугарска војска ушла је у Власеницу септембра 1878. године. 1905. године доноси се закон о црквеној и школској аутономији, којим су Грaдщaнi добили право на употребу ћириличног писма и права на отварање школа. 1912. године град имао 1.962 становника. Са почетком првог свјетског рата и Власеница улази у период страдања и патње. Овдашњи војни обвезници су мобилисани у аустроугарске јединице, које су 1914. два пута упадале у Србију и биле тешко поражене у Церској и Колубарској бици.
Борбе у околини Власенице биле су веома честе. Продором српске и црногорске војске у источну Босну прекинута је комуникација Сарајево - Власеница. Главна битка измедју српске и аустроугарске војске, што се тиче ширег подручја Власенице, одиграла се 28. септембра 1914. године у Краљевој Гори. Срби су изашли као побједници и преузимањем те територије угрожено је снабдјевање аустроугарских трупа у Србији. Због тога је генерал Поћорек наредио 13. Аустроугарској бригади из Власенице да нападне српске трупе и да их одбаци према Хан Пијеску. Одмах послије тога Поћорек је наредио да се српске и црногорске трупе што прије избаце из источне Босне, тако да је до тога дошло послије вишедневних борби. У овим догађајима већи број људи се прикључио српској војсци, а њих 80. учествовало је у пробоју солунског фронта и завршним операцијама при ослобођењу земље 1918. године. Свједоци бурних догадјања у периоду 1914-1918 су и бројни споменици у и око Власенице. За вријеме Другог свјетског рата Власеница и цијела БиХ се налазила у саставу НДХ. Више од педесет пута Власеница је у периоду 1941 - 1945 прелазила из руку у руке разних зараћених страна. Злостављање талаца у власеничкој касарни и појединачна убиства сељака, прерасла су, током јула и почетком августа 1941. године, у масовније злочине. Само у Рашића Гају, недалеко од Власенице, убијено је на најбруталнији начин више десетина лица. Знатан број похапшених отпремљен је у Славонску Пожегу и друге сабирне логоре. Што је вријеме више одмицало злодјела су све више узимала маха тако да су становници појединих села напуштали своја села и тражили уточиште у оближњим шумама гдје су мушкарци масовно приступали устаничким јединицама. Српска војска имала је много присталица у подручју према Романији а партизански покрет је био прихваћен у сусједним Шековићима.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Власеница имала је 33.942 становника, распоређених у 92 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 18.727 (55,17)
- Срби - 14.359 (42,30)
- Хрвати - 39 (0,11)
- Југословени - 340 (1,00)
- остали - 477 (1,42)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 26.623
- Срби - 13.431 (50,44)
- Муслимани - 12.881 (48,38)
- Хрвати - 42 (0,15)
- Југословени - 17 (0,06)
- остали - 252 (0,97)
Када је реч о данашњем подручју општине Власеница (гледано без дела од којег је формирана општина Милићи), општина Власеница је 1991. године имала 17.904 становника, распоређених у 38 насеља, а национални састав је био сљедећи:
укупно: 17.904
- Муслимани - 10.922 (61,00%)
- Срби - 6.428 (35,90%)
- Хрвати - 32 (0,17%)
- Југословени - 272 (1,51%)
- остали, неопредијељени и непознато - 250 (1,39%)
[уреди] Насељена мјеста
Бачићи, Бакићи, Бешићи, Бијело Поље, Бишина, Брда, Буковица Доња, Буковица Горња, Буљевићи, Церска, Дервента, Доње Врсиње, Драгашевац, Друм, Дубачко, Дубница, Дукићи, Дураковићи, Дурићи, Џемат, Ђиле, Ђурђевићи, Герови, Глушац, Гобеље, Голићи, Горње Врсиње, Грабовица, Градина, Гуњаци, Јасен, Јеремићи, Кљештани, Којчевина, Кокановићи, Копривно, Кострача, Козја Раван, Крајчиновићи, Кулина, Куљанчићи, Лукавица, Лукићи, Маћеси, Мајсторовићи, Милићи, Мишари, Мишићи, Мршићи, Недјељишта, Нова Касаба, Нурићи, Оџак, Павковићи, Пешевина, Пијуке, Плакаловићи, Подбирач, Подцрквина, Подгора, Помол, Пустоше, Рача, Рајићи, Рашево, Рашића Гај, Рашковићи, Ристијевићи, Рогосија, Роваши, Рупово Брдо, Себиочина, Симићи, Скугрићи, Супач, Шадићи Доњи, Шадићи Горњи, Штедра, Тикварићи, Тољевићи, Тугово, Туралићи, Вишњица, Витићи, Власеница, Врли Крај, Врточе, Вуковићи, Вукшићи, Забрђе, Заграђе и Заклопача.
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Власеница ушао је у састав Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушао је дио насељеног мјеста Туралићи.
Послије грађанског рата у Босни и Херцеговини, подручје општине Власеница је подијељено. Од набројаних, издвојена су 54 насељена мјеста од којих је формирана општина Милићи, која је постојала до 60-тих година XX вијека, тако да данас општина Власеница има 38 насељених мјеста: Бакићи, Брда, Церска, Драгашевац, Друм, Дураковићи, Дурићи, Џемат, Гобеље, Грабовица, Градина, Јасен, Кљештани, Којчевина, Козја Раван, Кулина, Куљанчићи, Мајсторовићи, Мишари, Мршићи, Недјељишта, Оџак, Пешевина, Пијуке, Плакаловићи, Подцрквина, Пустоше, Рача, Рашића Гај, Рогосија, Симићи, Шадићи Доњи, Шадићи Горњи, Тикварићи, Тугово, Туралићи, Власеница и Врли Крај.
[уреди] Привреда
Досадашња привредна активност је заснована углавном на експлоатацији и ниском степену прераде шуме и дрвета, сировог алуминијума који се купује на страни, производњи позамантерије, угоститељству, туризму и др. Укупно је запослено око 2.000 радника, а сва привредна предузећа су у фази власничке транзиције која је веома спора, непотпуна и неефикасна, тако да се она налазе у све неповољнијем положају јер се гомилају обавезе према радницима, добављачима и држави. У таквим условима не постоје могућности новог запошљавања јер се велики број запослених налази на чекању или се сматра технолошким вишком. Економско - социјална ситуација и стање је веома тешко и неизвјесно. Незапосленост или привредна латентна запосленост веома су изражене, са стопом од око 44% или око 1.500 незапослених и око 800 привидно запослених тј. радника који не примају зараде и накнаде и не уживају остала права из таквог радног односа. Укупно остварени производ код друштвених предузећа која се баве производњом и пружањем услуга закључно са 30.06.2002. године износио је 4.994.067 КМ, што износи око 255 КМ по глави становника
[уреди] Туризам
Посебно обиљежје овог краја су високе и густе шуме. На једног становника долази 0,70 хектара шумске површине (европски просјек је 0,34). Ове шуме су вриједне и по саставу и врсти дрвећа. Поред стогодишњих букава, јела, јавора, борова и смреке овдје се може наићи и на примјерке ријетке и чувене панчићеве оморике. Обиље шумских плодова, нарочито разних врста гљива (вргањ, смрчак, лисичарке, рујнице и др.) и распрострањеност разне дивљачи ( срна, дивља свиња, медвјед, вук, лисица, зец, фазан и др.) те релативно богаство рибљег фонда у Студеном и Зеленом Јадру, Тишчи и Дрињачи (пастрмка, младица, липљан, мрена, шкобаљ, клен и др.) такође мотивишу одређене категорије туриста да долазе у овај крај.
Међу најљепшим природним амбијентима овог краја на првом мјесту се увијек и не без разлога, ставља планинска висораван Ружина Вода (око 1130 м н/в) која се простире на путу према Хан Пијеску, данас привлачно излетиште власеничана, а због густих шума (претежно четинарских) зелених ливада и пропланака и хладне чисте воде има и обиљежја праве ваздушне бање.
Карактеристична је и висока концентрација Озона у ваздуху у овом региону по чему спада међу прве у Европи.
Мада је овај крај познат по изворима, Власеница се не може похвалити ријечним богатством. У непосредној околини има неколико мањих рјечица и потока (Дрињача, Тишча, Студени Јадар) и уз њих су концентрисана мања излетишта (Тишчино Врело, Тишина, Слапови) у којима власенчани налазе спас за вријеме љетних жега.
[уреди] Спорт
Спортске активности у Општини Власеница одвијају се кроз рад спортских организација-клубова: -Планинарско-еколошко друштво "АСЕR", -Фудбалски клуб "Власеница", -Кошаркашки клуб "10 Август", -Атлетски клуб "Власеница", -Карате клуб "Младост", -Теквандо клуб "Специјалац" -Теквандо клуб "8 мај", -Скијашки клуб "Игришта", -Шаховски клуб "Власеница".
[уреди] Спољашње везе
- СРД "Липљен", Власеница - риболов
- Власеница - скраћује пут до авлијске капије
- Игриште - Влаценица
- Игриште - Влаценица (на енглеском)
- Власеничке Новости (стара званична страница)
- Исламски Центар Власеница
- Злочини над Србима у власеничком крају
