Козарска Дубица
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Координате: 45° 11' СГ Ш, 16° 48' ИГД Општина Козарска Дубица или Дубица (раније Босанска Дубица) смјештена је у сјеверозападном дијелу Републике Српске на граници са Хрватском, 26 km удаљена од аутопута Загреб - Београд, главног путног правца који спаја западну са источном и југоисточном Европом.
Град Козарска Дубица је административно, политичко и културно сједиште дубичке регије, површине 499 km² и популацијом од 31.000 становника, у последње двије године прогресивно се шири на исток и југо-исток стварањем подручја за индустријску зону и нова градска насеља, Петра Пеције, Мораве и Ђолови.
Општина Козарска Дубица налази се на 45°10' сјеверне геограске ширине и 16°50 источне географске дужине. Укупна површина општине износи 499 km² и географски припада области панонске низине, са просјечном надморском висином од 200 m.
Град Козарска Дубица налази се на надморској висини од 104 m. Општина је претежно равничарског земљишта иако има и брдовитих подручја на северозападним и североисточним дијеловима општине који се надовезују на планине Козару и Просару. Смјештена је у доњем току ријеке Уне и средишњем току ријеке Саве. За дубичку регију карактеристично је обиље плодног земљишта. Око 60% укупне површине дубичке регије представља обрадиво земљиште.
Садржај |
[уреди] Структура пољопривредних површина
Најплоднији дијелови општине су: Дубичка раван, Кнежпоље и проширења ријечних долина. За дубичку општину карактеристично је и богатство како бјелогоричном тако и црногоричном шумом. Под шумом се налази 33,3% укупне површине. Углавном су то шуме храста и букве. Највиши врх општине, коса Велико Раскршће, налази се на планини Козара на надморској висини од m.Клима је умјерено континентална.
Смјештена је у СЗ дијелу БиХ, општина Козарска Дубица са сјевера граничи са РХ, са истока са општином Градишка, са запада са општином Српска Костајница,а са југа са општином Приједор.
Непостојање публикованих систематизованих података са последњег пописа који је извршен 1991. године, те евидентне миграције становништва у последњих 10 година и чињеница да нови попис није извршен, демографски подаци које износимо само су оквирни.
Површина општине износи 499 km², а број становника је 31.000 (према статистичким подацима на бази процјене)
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Босанска Дубица имала је 31.606 становника, распоређених у 61 насељу.
Национални састав:
- Срби - 21.728 (68,74)
- Муслимани - 6.440 (20,37)
- Хрвати - 488 (1,54)
- Југословени - 1.851 (5,85)
- остали - 1.099 (3,50)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно:
- Срби - 23.989 (78,95)
- Муслимани - 5.114 (16,83)
- Хрвати - 717 (2,35)
- Југословени - 403 (1,32)
- остали - 161 (0,55)
[уреди] Насељена мјеста
Агинци, Бабинац, Бачвани, Бијаковац, Бјелајци, Босанска Дубица, Божићи, Брекиња, Челебинци, Читлук, Чуклинац, Демировац, Диздарлије, Доња Градина, Доња Јутрогошта, Доња Слабиња, Доњи Јеловац, Драксенић, Фурде, Горња Градина, Горњоселци, Гуњевци, Хаџибаир, Хајдеровци, Јасење, Јохова, Јошик, Кадин Јеловац, Клековци, Кнежица, Комленац, Кошућа, Котурови, Крива Ријека, Маглајци, Мало Двориште, Међеђа, Међувође, Мирковац, Мљечаница, Мразовци, Мурати, Новоселци, Оџинци, Парнице, Побрђани, Пуцари, Раковица, Сјеверовци, Скључани, Срефлије, Стригова, Суваја, Шеварлије, Тукључани, Ушивац, Велико Двориште, Верија, Влашковци, Војскова и Вриоци.
Послије потписивања Дејтонског Споразума, општина Босанска Дубица, у цјелини ушла је у састав Републике Српске. Град и општина добили су име Козарска Дубица.
[уреди] Национални састав по насељеним мјестима
- Агинци - ук.407, Срби - 400, Муслимани - 1, Југословени - 4, остали - 2
- Бабинац - ук.254, Срби - 251, Југословени - 3
- Бачвани - ук.132, Срби - 131, Југословени - 1
- Бијаковац - ук.224, Срби - 218, Хрвати - 2, Југословени - 2, остали - 2
- Бјелајци - ук.227, Срби - 167, Југословени - 24, остали - 36
- Босанска Дубица - ук.13.680, Муслимани - 6.084, Срби - 5.540, Хрвати - 288, Југословени - 1.329, остали - 439
- Божићи - ук.414, Срби - 349, Муслимани - 44, Хрвати - 6, Југословени - 8, остали - 7
- Брекиња - ук.316, Срби - 308, Хрвати - 1, Југословени - 4, остали - 3
- Челебинци - ук.166, Срби - 163, Хрвати - 1, Југословени - 1, остали - 1
- Читлук - ук.425, Срби - 419, Хрвати - 1, Југословени - 4, остали - 1
- Чуклинац - ук.109, Срби - 103, Хрвати - 2, Југословени - 4
- Демировац - ук.467, Срби - 443, Хрвати - 2, Југословени - 15, остали - 7
- Диздарлије - ук.178, Срби - 170, Југословени - 6, остали - 2
- Доња Градина - ук.289, Срби - 273, Хрвати - 6, Југословени - 4, остали - 6
- Доња Јутрогошта - ук.89, Срби - 88, Југословени - 1
- Доња Слабиња - ук.482, Срби - 469, Југословени - 9, остали - 4
- Доњи Јеловац - ук.466, Срби - 453, Хрвати - 3, Југословени - 5, остали - 5
- Драксенић - ук.725, Срби - 685, Хрвати - 6, Муслимани - 1, Југословени - 26, остали - 7
- Фурде - ук.76, Срби - 64, Југословени - 12
- Горња Градина - ук.202, Срби - 194, Југословени - 2, остали - 6
- Горњоселци - ук.179, Срби - 169, Хрвати - 1, Југословени - 2, остали - 7
- Гуњевци - ук.230, Срби - 213, Хрвати - 2, Југословени - 10, остали - 5
- Хаџибаир - ук.508, Срби - 463, Хрвати - 8, Муслимани - 1, Југословени - 33, остали - 3
- Хајдеровци - ук.81, Срби - 81
- Јасење - ук.133, Срби - 129, Муслимани - 1, Југословени - 3
- Јохова - ук.174, Срби - 164, Југословени - 3, остали - 7
- Јошик - ук.646, Срби - 378, Муслимани - 187, Хрвати - 42, Југословени - 24, остали - 15
- Кадин Јеловац - ук.391, Срби - 367, Југословени - 22, остали - 2
- Клековци - ук.486, Срби - 363, Муслимани - 112, Хрвати - 1, Југословени - 8, остали - 2
- Кнежица - ук.626, Срби - 592, Хрвати - 1, Југословени - 20, остали - 13
- Комленац - ук.272, Срби - 257, Југословени - 13, остали - 2
- Кошућа - ук.271, Срби - 245, Југословени - 11, остали - 15
- Котурови - ук.144, Срби - 137, Југословени - 7
- Крива Ријека - ук.121, Срби - 116, Југословени - 3, остали - 2
- Маглајци - ук.145, Срби - 141, Хрвати - 1, Југословени - 1, остали - 2
- Мало Двориште - ук.333, Срби - 318, Хрвати - 1, Југословени - 14
- Међеђа - ук.808, Срби - 765, Хрвати - 15, Југословени - 22, остали - 6
- Међувође - ук.529, Срби - 510, Хрвати - 2, Муслимани - 1, Југословени - 9, остали - 7
- Мирковац - ук.328, Срби - 326, Југословени - 2
- Мљечаница - ук.261, Срби - 259, Хрвати - 2
- Мразовци - ук.126, Срби - 118, Југословени - 8
- Мурати - ук.217, Срби - 216, Хрвати - 1
- Новоселци - ук.191, Срби - 182, Хрвати - 1, Југословени - 3, остали - 5
- Оџинци - ук.110, Срби - 110
- Парнице - ук.428, Срби - 287, Хрвати - 85, Југословени - 41, остали - 15
- Побрђани - ук.144, Срби - 132, Југословени - 1, остали - 11
- Пуцари - ук.238, Срби - 231, Југословени - 7
- Раковица - ук.288, Срби - 165, Југословени - 7, остали - 116
- Сјеверовци - ук.322, Срби - 179, Југословени - 13, остали - 130
- Скључани - ук.307, Срби - 292, Хрвати - 1, Југословени - 10, остали - 4
- Срефлије - ук.392, Срби - 365, Југословени - 25, остали - 2
- Стригова - ук.354, Срби - 351, остали - 3
- Суваја - ук.151, Срби - 132, Југословени - 13, остали - 6
- Шеварлије - ук.350, Срби - 341, Хрвати - 2, Југословени - 1, остали - 6
- Тукључани - ук.185, Срби - 185
- Ушивац - ук.131, Срби - 130, Југословени - 1
- Велико Двориште - ук.384, Срби - 373, Хрвати - 2, Југословени - 4, остали - 5
- Верија - ук.131, Срби - 119, Муслимани - 2, Југословени - 9, остали - 1
- Влашковци - ук.330, Срби - 315, Југословени - 14, остали - 1
- Војскова - ук.442, Срби - 261, Хрвати - 2, Југословени - 11, остали - 168
- Вриоци - ук.391, Срби - 363, Муслимани - 6, Југословени - 12, остали - 10
[уреди] Општинска статистика
| Стручна спрема | Број људи |
|---|---|
| NKV | 787 |
| PKV | 82 |
| KV | 1067 |
| SSS | 564 |
| VS | 44 |
| VSS | 23 |
| Категорија | Бројност |
|---|---|
| Срби | 28.000 |
| Бошњаци | 2.700 |
| Хрвати | 200 |
| Остали | 100 |
| Градско становништво | 12.000 |
| Сеоско становништво | 19.000 |
| Број домаћинстава | 11.330 |
| Број насељених мјеста | 61 |
| Густоћа насељености | 68 ст/km2 |
По извјештају Бироа за запошљавање Козарска Дубица за децембар 2004. год. структура незапослених је следећа:
| Категорија | Бројност |
|---|---|
| Број запослених | 5. 059 |
| Број запослених у привреди | 3. 119 |
| Број запослених ван привреде | 1. 940 |
| Стамбени фонд (попис 1991) | 11.103 стамбене јединице |
| Укупна стамбена површина | 861.590 m² |
| Градски стамбени и пословни објекти | 5.000 |
| Број станова | 980 |
| Државни станови | 760 |
| Приватизовани станови | 730 |
