Рудо
Из пројекта Википедија
Рудо је град и седиште истоимене општине на крајњем истоку Републике Српске (БиХ), надомак Рашке.
|
|||||||||||||||||||||||||||
Садржај |
[уреди] Историја
Старо Рудо, основано је 1555. године као задужбина Мустафа Паше Соколовића, који је иначе братић надалеко чувенијег и познатијег Мехмед паше Соколовића, који такође потиче из овог краја - села по имену Соколовићи.
Под турском владавином Рудо је било пуних 412 година. Велики догађај који је значајан за настанак новог Рудог је Велики поводањ из 1896. године. У том периоду од 1878-1918. године Рудо је било под аустроугарском управом, и за њега се везују многи детаљи који се тичу развоја општине.
Ново Рудо гради се као први град по урбанистичком плану у БиХ. Ускотрачна пруга овим крајем пролази 1906. године а одмах наредне године оснива се и једна од првих задруга у БиХ. 21 децембра 1942. у Рудом се оснива I пролетерска НОУ бригада. Прослава овог дана је најзначајнији догађај из периода након Другог свјетског рата.
Историјски приказ
Подручје Рудог, које се често назива и Доње Полимље, припадало је држави и династији Немањића а после смрти цара Душана овај крај је био у саставу области Николе Алтомановића па у рукама српског кнеза Лазара Хребљановића. После Лазареве погибије Рудо и околина су у посједу чувене властелинске породице Павловић, све до доласка Турака.
Године 1555, на основу Вакуфнаме Кара Мустафа-Паша Соколовића, основано је старо насеље - касаба Рудо, на лијевој обали Лима. Овај ктитор је Лим премостио величанственом ћупријом са пет окана а затим се приступило подизању објекта, који су у то вријеме обично пратили изградњу насеља. Изграђена је чаршија са занатским радњама и дућанима.
Након великог поводња 1896. године, када је набујали Лим збрисао старо насеље а у доба аустроугарске окупације, утемељено је ново Рудо на десној обали Лима. Аустријски инжењери урадили су урбанистички план новог насеља, тако да је то прво насеље у Босни и Херцеговини, које је подизано по савременом урбанистичком плану.
Године 1898. завршена је изградња колског пут Рудо - Увац, десном страном Лима, чиме је Рудо повезано са новоизграђеним путем Вишеград - Увац и добио колску везу са среским мјестом Вишеград. Бољу саобраћајну повезаност донијела је новоизграђена пруга узаног колосијека Међеђа - Увац и изградња, за то вријеме, модерне жељезничке станице Рудо (1906. године). У Рудом је 22.12.1941. формирана прва регуларна јединица ЈНА - Прва пролетерска народно ослободилачка ударна бригада.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Рудо имала је 11.571 становника, распоређених у 89 насеља. Сам град је имао 3.109 становника.
Национални састав:
- Срби - 11.150 (92,43%)
- Муслимани - 130 (1,05%)
- Хрвати - 5 (0,04%)
- Југословени - 106 (0,91%)
- остали - 180 (1,57%)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 15.982
- Срби - 10.155 (63,54)
- Муслимани - 5.532 (34,61)
- Хрвати - 18 (0,11)
- Југословени - 80 (0,50)
- остали - 197 (1,24)
Град:
- Срби - 2.103 (68%)
- Муслимани - 869 (28%)
- Југословени - 66 (2%)
- Хрвати - 3 (0%)
- остали - 68 (2%)
[уреди] Насељена мјеста
Арбанаси, Арсићи, Баре, Бијело Брдо, Бишевићи, Бјелуговина, Бјелушине, Бјељевине, Близна, Бован, Божовићи, Борановићи, Будалице, Ваган, Вити Граб, Гаочићи, Гојава, Горња Ријека, Горња Стрмицa, Горње Цикоте, Горњи Раванци, Грабовик, Гривин, Даниловићи, Долови, Доња Ријека, Доња Стрмица, Доње Цикотe, Доњи Раванци, Дорићи, Дубац, Дуговјеч, Заграђе, Зарбовина, Златари, Зубач, Зубањ, Јањићи, Књегиња, Ковачи, Косовићи, Кула, Љутава, Међуречје, Микавице, Миоче, Мисајловина, Мокронози, Мрсово, Николићи, Обрвена, Омарине, Омачина, Опутница, Орах, Оскоруша, Пазаље, Паст, Пељевићи, Петачине, Плема, Полимље, Попов До, Похаре, Пребидоли, Прибишићи, Пријеворац, Равне Њиве, Радожеље, Раковићи, Ресићи, Рудо, Рупавци, Сетихово, Соколовићи, Станковача, Старо Рудо, Стргачи, Стргачина, Трбосиље, Трнавци, Трнавци код Рудог, Увац, Устибар, Цвркоте, Чавдари, Џиханићи, Шахдани и Штрпци.
[уреди] Занимљивости
- У улици Рудо у Београду налазе се Источне капије Београда.
ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ
Географски положај
Општина Рудо смјештена је у крајњем источном дијелу Републике Српске и већим својим дијелом граничи са Србијом и Црном Гором. Простире се на површини од 344 км2 и граничи са општинама:
* Вишеград, * Српско Горажде, * Чајниче, * Рогатица, * Прибој, * Ужице, * Чајетина.
Рељеф
Сам град Рудо налази се у брдско-планинском крају доњег тока ријеке Лим, двадесетак километара прије његовог ушћа у Дрину, на просјечној надморској висини од око 400 m. Окружено је планинским врховима средње висине, на сјеверној страни је планина Варда са највећим врхом од 1389 m, а на јужној страни планина Тмор са највећим врхом од 1280 m.
Земљиште је изразито брдско-планинско, са селима разбацаним и испресјецаним планинским превојима.
Клима
Подручје општине има изражену континенталну климу, са повременим благим утицајем средоземне климе. Зиме су са просјечном температуром од -8 °C а љета са просјечним температурама око 26 °C.
САОБРАЋАЈ
Инфраструктура
Општина рудо је са околином повезана само друмским саобраћајем, јер је жељезничка станица Штрпци, на прузи Београд - Бар затворена за путнички саобраћај.
У саобраћајном погледу подручје општине се налази на периферији значајних саобраћајних токова Републике Српске и Србије и Црне Горе али је у коридору једне од најзначајнијих републичких лонгитудиналних саобраћајница магистралног пута М-5 - Сарајево-Вишеград-Ужице и даље до Бугарске границе. Тако да обезбјеђује доступност важним центрима, како Републике Српске тако и фесерације БиХ и Србије и Црне Горе, са којима ова општина граничи.
Најзначајнија саобраћајница на подручју општине Рудо је саобраћајница регионалног карактера, односно регионални пут Р-449 - Бродар-Рудо-Увац-Добрун, гдје се ова саобраћајница (у Добруну и Бродару) укршта са магистралним путем М-5.
Регионалана путна мрежа на подручју општине износи 65 км и прекривена је асфалтним слојем лошијег квалитета, са коловозом ширине 6 м. Локални путеви се налазе у фази реконструкције.
СПОРТ
Спортска активност била је саставни дио живота посебно омладине али зависно од прилика и тешкоћа у којима се ова општина налазила та активност је осцилирала. У периоду између два свјетска рата изванредно добро је био организован рад Соколске организације, посебно сеоске Соколске чете "Соколовићи", која је одиграла огромну улогу у васпитању сеоске омладине. Руђански Соколи учествовали су у свим акцијама Свесловенске соколске организације "СОКО", од мјесних преко среских и жупских па све до Свесоколског слета у Прагу.
Између два рата, од спортских игара Рудо се посебно истакло у фудбалу. Рудо је и прво мјесто из бивше СРБиХ, чиме су се спортисти укључили у такмичење у оквиру Међурепубличких спортских игара на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине,
Од осталих спортова вредни резултати постигнути су у атлетици, мушкој и женској одбојци, стрељаштву, стоном тенису и шаху. Посебно велики успјех имала је женска одбојкашка екипа која је три пута била побједник Међуепубличких игара.
По први пут у својој историји Рудо је, заједно са Вишеградом, домаћин 40-тих Међуопштинских спортских игара.
ПРИВРЕДА
Производња
Привредни субјекти који су 90-их година били носиоци развоја општине Рудо ОДП "Аутодијелови", ОДП "Рудопласт" и ЗДП "Полимка" раде са капацитетом испод 10%, а ОДП "Рудопласт" већ више година не ради.
* Производни погон "Полимка" у саставу организације "ШИПАД-МАГЛИЋ" из Фоче - Србиње, запошљава око 120 радника и бави се производњом резане грађе, полупроизвода за немјештај, грађевинске столарије, паркета и остале дрвене галантерије. * Производни погон "Аутодијелови", који послује са капиталом из Србије, због чега процес приватизације још није започео, са око 170 радника, бави се производњом дијелова за аутомобилску индустрију, контејнера за смеће и разне лимено - гвоздене галантерије. * У погонима "Рудопласт" и "Декорпласт", који су се прије рата бавили производњом пластике и запошљавали око 178 радника, послије рата производни процес је потпуно замро.
Општа оцјена за остале привредне субјекте је да су у стању стагнације, неликвидности, оптерећености обавезама и у ишчекивању процеса приватизације.
Занатство
У области занатске дјелатност мање или више успјешно дјелује 40 самосталних занатских радњи производног или услужног карактера.
Трговина
У области трговине постоје 44 самосталне трговинске радње, које нуде робу широке потрпшње. На граничном прелазу Увац, у последње двије године развио се прави мали тржни центар, који свакодневно посјети велики број купаца из Пријепоља, Пљеваља, Ужица, Нове Вароши, Прибоја. Државно-трговинско предузеће "Пролетер" Рудо, које је прије рата успјешно пословало, данас једино издаје своје пословне просторе у закуп.
Угоститељство
Што се тиче угоститељске дјелатности своје услуге нуде:хотел "Рудо", са 42 лежаја у једнокреветним и двокреветним собама а кафана и ресторан 200 мјеста са столовима. Хотел има и наткривену терасу која може да прими 80 гостију. Поред хотела постоје и 23 самосталне угоститељске радње - бифеи, кафићи и ресторани.
Шуме и пољопривреда
Подручје општине Рудо је изразито брдско-планински крај осим равничарског дијела у подручју ријека Лим, Увац и Устибарске ријеке. Под шумама се налази површина од 3665 хектара, пашњаци обухватају подручје од 2598 хектара, воћњаци 557 хектара, оранице и баште 2625 хектара и неплодно земљиште 442 хектара.
