Томиславград
Из пројекта Википедија
Координате: 43,714° СГ Ш, 17,227° ИГД Томиславград (стари назив Дувно) је град и седиште истоимене општине у југозападном делу Босне и Херцеговине, и једна од општина Западнобосанског кантона. Насељавају га углавном Хрвати и делом Бошњаци. За време грађанског рата већи број Срба је избегао из града. Између Бошњака и Хрвата није било већих инцидената у општини. Над Малобројним Србима дувањског краја у току Другог светског рата Хрватско - муслиманске усташке снаге извршиле су геноцид, па се број Срба драстично смањио. После рата део је колонизован у Војводину, а због економске заосталости и неизмирених рачуна са комшијама многи су се и даље селили. Све је то кулминирало потпуним исељавањем Срба са ових простора прогонством у најновијем рату. Попис из 1991. године показао је да је још само око 600 Срба било преостало у општини Томиславград.
Име Дувно за град се употребљавало тек у новије време. У римско доба био је то Delminium, за време турске владавине Жупањ-поток, у време Аустро-Угарске - Жупањац, 1925. краљ Александар Карађорђевић поводом хиљадугодишњице крунисања краља Томислава по први пут даје име Томиславград; од 1945. до деведесетих Дувно, да би на крају било враћено име Томиславград. Дан Томиславграда је 8. јул.
Некада је Дувањски крај био један од главних снабдевача далматинско-херцеговачких крајева. То је било богатство Дувњака још од илирског времена. Данас већина Дувњака живи од рада по богатим западним земљама. Индустријски погони и други извори зараде тек се стварају и отварају.
Садржај |
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Томиславград (раније Дувно), имала је 30.009 становника, распоређених у 59 насеља.
Национални састав:
- Хрвати - 25.976 (86,56%)
- Муслимани - 3.148 (10,49%)
- Срби - 576 (1,91%)
- Југословени - 107 (0,35%)
- остали - 202 (0,69%)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 33.135
- Хрвати - 29.272 (88,34)
- Муслимани - 2.760 (8,32)
- Срби - 970 (2,92)
- Југословени - 40 (0,12)
- остали - 93 (0,30)
[уреди] Насељена мјеста
Баљци, Блажуј, Богдашић, Борчани, Букова Гора, Буковица, Цебара, Црвенице, Ћаваров Стан, Добрићи, Доњи Бришник, Еминово Село, Галечић, Горња Присика, Горњи Бришник, Грабовица, Јошаница, Казагинац, Коло, Конгора, Корита, Ковачи, Крњин, Кук, Летка, Липа, Лисковача, Луг, Мандино Село, Месиховина, Мијаково Поље, Мокроноге, Мркодол, Омеровићи, Омоље, Оплећани, Пасић, Подгај, Присоје, Радоши, Рашћани, Рашељке, Рашко Поље, Ренићи, Рошњаче, Сарајлије, Сеоница, Срђани, Стипањићи, Шујица, Томиславград, Ведашић, Виница, Војковићи, Врањаче, Врило, Заљиће, Заљут и Зидине.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Томиславград у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
[уреди] Географија
[уреди] Поље
Дувањско поље, типична висораван, настала је у давним геолошким временима тектонским спуштањем тла, језерским таложењем . Налази се на 860-900 м надморске висине. Ниже је од Купрешког поља (1100-1200м), а више од Ливањског поља (709-808м). Дуго је 20 km (Месиховина - Мокроноге), широко 12 km (Бришник - Мандино Село). Површина му је 125 km².
[уреди] Планине
Са свих страна Дувањско поље је окружено планинама: са североистока и истока окружују га Љубуша, Вран и Смиљевача, односно Либ; с југа га затвара планина Гвозд; уз југозападни и западни руб поља пружа се Мидена и много нижа Грабовица, која на Привали додирује огранке Тушнице; са севера и северозапада дижу се Тушница и Јеловача.
[уреди] Водотокови
Једина река Шујица је понорница, долази кроз подземље из Купреса, извире у Шујици, понире у Ковачима (Понор), поновно код Ричина извире у Присоју, и данас пуни језеро Бушко блато.
[уреди] Језера
Две трећине Бушког језера налази се на подручју општине Томиславград. Ово језеро површине 57.7 km² највеће је вештачко језеро у Европи и служи као акумулација за хидроелектрану Орловац. Богато је рибом и погодно за спорт на води. На подручју општине Томиславград је и мање глечерско језеро Блидиње површине 4 km². Ово језеро смештено је између Врана и Чврснице.
[уреди] Клима
Клима је веома оштра, с врло јаким ветровима (бура и југо). Планине - пашњаци, готово половина поља - ливаде, омогућивале су у далекој и не тако далекој прошлости прехрану и узгајање великог броја ситне и крупне стоке.
[уреди] Историја
[уреди] Праисторијско доба
На Дувањском пољу континуирано се живи од најстаријих времена до данас. Најстарији становници су били Делмати, припадници илирског племена. Центар илирског племена био је град Daelminium, који се налазио на планини Либу, између села Конгоре и Борчана. Након дуготрајног и чврстог отпора Делмате су покорили Римљани почетком 1. века.
[уреди] Римско доба
Покоравањем Делмата почетком 1 века овим просторима завладали су Римљани. Они су саградили нови град. Римски Daelminium,који је био важна раскрсница путева. Владавина Римљана одржала се све до доласка Словена.
[уреди] Долазак Словена
Почетком 7. века Дувањско поље населила су словенска племена. Римски Daelminium постао је центар велике жупе, због чега су становници овог краја тај древни град прозвали Жупањац.
Дувањско поље било је у раном средњем веку место многих догађаја значајних за општу историју.
[уреди] Османско доба и владавина Аустроугарске
Турци улазе у Босну први пут крајем 14. века. Босна је, иако тешко доступна земља, била врло атрактиван и богат плен, што су истовремено сматрали и Угари. Османска власт ће се у Дувну и Босни усталит тек крајем 15. века, службено након пада Босне 1463. године и трајала је све до доласка Аустријанаца 1878. године.
Након Берлинског конгреса европских сила 1878. године долази до окупације Босне и Херцеговине, чиме Дувно постаје део Аустроугарске Монархије, у којој остаје до 1918. године.
[уреди] Референца
Подаци о становништву дати су из књиге Народносни састав становништва СР Босне и Херцеговине, по општинама и насељеним мјестима, према попису из 1991. године, билтен бр.234, издање Републичког завода за статистику, Сарајево 1991., који на жалост не постоје на интернету, па долази до честе забуне и мењања података, јер су на интернету објављени подаци првих прелиминарних резултата и то по месним заједницама, што није свакако официјелни резултат. Службени подаци о националном саставу становништва свих општина у БиХ, 1991. године, дати су на страници Попис становништва Босне и Херцеговине из 1991. године.
