Лопаре
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||
Лопаре је општина и насеље у североисточном делу Републике Српске. Лопаре се налазе у пределу, где планина Мајевица прелази са својих висова ка равници, Семберији и Посавини. Лопаре су одувек биле центар тог дела Подмајевице.
Садржај |
[уреди] Историја
Назив Лопаре потиче, по легенди, од древног лопара, дрвене алатке сличне лопати за стављање теста у пекару и вађење хлеба, које је некада у овом мјесту израђивао познати мајстор. По другој легенди, Лопаре су добиле име по становницима који су овдје живјели и често се тукли, што се у жаргону каже "лопали".
О прошлости Лопара не може се са сигурношћу говорити. Први подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог века, јер су ове били конаци, а грађени су на раскрсници путева и служили за одмарање трговачких и других каравана. Подручје око реке Гњице се почиње ширити, ствара се њена долина, што је било повољно за развој домаћинстава на овом простору.
Остаци надгробних споменика босанских јеретика (како су их историчари називали: богумила) су веома присутни на подручју општине. Највише их је (чак 30) на тромеђи између Тобута, Лабуцке и Вукосаваца. Према археолошким налазима, тврди се да је у овом крају било и Илирско насеље, још пре 2600 година, што одговара средњем гвозденом добу.
Почетак комуналне изградње везује се за период аустроугарске владавине (1878-1918) када је изграђена зграда данашњег општинског суда (раније је то била жандармеријска станица) и оба пута који везују Лопаре са сусједним општинама.
[уреди] Географија
Површина општине заузима 280 квадратних километара, са 16.828 становника у 4.704 домаћинства. Етничка слика становништва је доста промењена током рата. Насељеност по квадратном километру је данас 60,1 становник или 3,58 домаћинства. Ова општина се граничи са општинама Угљевик, Бијељина, Теочак, Сапна, Сребреник, Тузла и Челић и дистриктом Брчко.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Лопаре имала је 32.537 становника, распоређених у 40 насеља.
Национални састав:
- Срби - 18.243 (56,06)
- Муслимани - 11.990 (36,85)
- Хрвати - 1.263 (3,88)
- Југословени - 583 (1,79)
- остали - 458 (1,42)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 33.847
- Срби - 20.497 (60,55)
- Муслимани - 11.621 (34,33)
- Хрвати - 1.537 (4,54)
- Југословени - 43 (0,12)
- остали - 149 (0,46)
[уреди] Насељена мјеста
Бобетино Брдо, Брезје, Бријест, Брњик, Брусница, Бучје, Челић, Дријенча, Хумци, Јабланица, Корај, Кореташи, Козјак, Лабуцка, Липовице, Лопаре, Лопаре(село), Лукавица, Мачковац, Миладићи, Милино Село, Миросавци, Мртвица, Нахвиоци, Пељаве, Пипери, Пирковци, Подгора, Прибој, Пукиш, Пушковац, Ратковићи, Смиљевац, Шибошница, Тобут, Вакуф, Велино Село, Висори, Вражићи и Вукосавци.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Лопаре подијељена је између Републике Српске и Федерације БиХ. Од подручја које је ушло у састав Републике Српске формирана је општина Лопаре, а од подручја које је ушло у састав Федерације БиХ формирана је општина Челић.
[уреди] Спољашње везе
- Напомена: Текст преузет са презентације http://www.lopare.net/
