Хан Пијесак
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Хан Пијесак се налази у источном дијелу Републике Српске, на развођу ријека Ступчанице и Жепе.
Садржај |
[уреди] Географски положај и клима
Хан Пијесак је окружен висовима: Великим Жепом 1537m, Јаворником 1219m, Студеном Гором 1149m и Трешњевцем 1245m. Овакав географски положај условио је здраву планинску климу. Сам Хан-Пијесак је на надморској висини од 1180m. Бујне четинарске и листопадне шуме допринијеле су да ово мјесто постане позната климатска и ваздушна бања, јер по количини озона заузима једно од најзначајних мјеста у Европи. Општина Хан-Пијсак налази се на магистралном путу који га повезује са центрима у Републици Српској, Федерацији БиХ и шире. Хан-Пијесак заузима површину од 320 km². Има 25 насеља и 6.346 становника према попису из 1991. год. Тренутно је број становника нешто мањи од наведеног, али када се заврши процес повратка , који је веома интензивиран достићи ће ниво утврђен наведеним пописом. Општина Хан-Пијесак спада у брдско-планинска подручја са преко 1000 метара надморске висине. Села су мала, расута између планина Јавора, Деветака и Жепа и врло су ријетко насељена. Ова општина по величини и броју становника спада у мале општине са 19,8 становника по једном km².
Преко овог простора крећу се и сударају поларне и суптропске ваздушне масе. Климатске одлике условљене су како великoм надморском висином тако и географском ширином и континенталношћу. Најхладнији мјесец је јануар са средњом температуром -4,5°С и фебруар -3,7°С, а најтоплији мјесец је јул са 15,7°С. Средња годишња температура веома је ниска и износи 6,5°С. Што се тиче падавина зимски мјесеци су сиромашнији од љетних. Средња годишња количина падавина на подручју Хан-Пијеска износи око 1085-1433mm³/m². Од укупног броја дана са падавинама 30% отпада на снијежне падавине a снијег се задржава преко 120 дана у години. Број вјетровитих дана преовладава над данима без вјетра. Најзаступљенији су сјеверац и јужни вјетар. Најјачи вјетрови су у фебруару и у априлу, а вјетровитост у великој мјери умањује влажност ваздуха. Средња годишња облачност је 5.9 десетина, најоблачнији мјесец је децембар са 7.4 десетина. Гледано у цјелини клима је субпланинска , одликује се дугим и снијежним зимама и кратким љетима и кратким вегетационим периодима. Карактеристично је да је јесен топлија од прољећа.
[уреди] Историја
На старом караванском путу путу од Сарајева који је водио преко Романије било је на сваких десетак километара по један хан за одмор, конак и свратиште путника, војних и трговачких каравана. Један од ових ханова био је и Хан-Пијесак, око кога се доста касније формира истоимено насеље. Eвлија Челебија 1664. године на путу од Сарајева према Зворнику помиње на ханпјесачком простору неколико ханова око којих се касније формирају мања или већа насеља(Хан-Пијесак, Хан-Поглед, Хан-Мачковац, Хан-Ханић). Ова насеља била су највећа и најзначајнија. Подручје Хан-Пијеска се налазило на раскрсници пута који га је повезивао са Сребреницом и долином Дрине, други крај ове раскрснице водио је ка Власеници и Зворнику, а трећи је водио према Сокоцу, и преко Романије ка Сарајеву. Хан-Поглед је имао стратегијски значај у вријеме опште несигурности путника за вријеме владавине Турака, изложених нападима одметника. Од овог хана се шири поглед преко Бирча , према Мајевици, Дрини и Србији, те је због тога добио име Поглед.
Према вјеровању Хан-Пијесак је добио име по сталним жалбама мајстора градитеља хана - да им је лош пијесак за зидање. Других података у вези са именом овог насеља нема. Временом се на релативно широком простору између Сокоца и Власенице указала потреба за административним средиштем које би обухватало села којима су околна насеља градског типа била релативно далека. Доласком Аустро-Угарске изграђена је и жељезничка пруга према Завидовићима , а затим и друм дуж старог караванског пута. Ово је увећало значај Хан-Пијеска па се постепено око некадашњег хана почело формирати и насеље радника-дрвосјеча које се први пут помиње 1895. године. До Првог Свјетског рата овде такорећи није ни било насеља сем хана и неколико шумских барака на раскрсници пута Сарајево-Зворник. По завршетку рата Хан-Пијесак окупља и око себе привлачи села која су до тада била орјентисана ка околним насељима градског типа.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Хан Пијесак имала је 6.348 становника, распоређених у 26 насеља.
Национални састав:
- Срби - 3.674 (57,87)
- Муслимани - 2.543 (40,05)
- Хрвати - 7 (0,11)
- Југословени - 68 (1,07)
- остали - 56 (0,90)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 7.804
- Срби - 4.790 (61,37)
- Муслимани - 2.921 (37,42)
- Хрвати - 16 (0,20)
- Југословени - 7 (0,08)
- остали - 70 (0,93)
[уреди] Насељена мјеста
Бабине Горње, Берковина, Брложник, Џимрије, Гођење, Хан Пијесак, Јапага, Јеловци, Краљево Поље, Крам, Криваче, Кусаче, Мало Поље, Мркаљи, Нерићи, Невачка, Пјеновац, Плане, Поджепље, Поткозловача, Равањско, Речица, Ријеке, Рубинићи, Стоборани и Жеравице.
[уреди] Привреда
Окосницу привреде Хан-Пијеска Чине: ЈП Шумарство "Српске шуме" Републике Српске-Соколац , ШГ "Височник" Хан-Пијесак у чијем саставу егзистира и РЈ "Пољопривреда" будуће АД "Планина" Хан-Пијесак
Дрвнопрерађивачки капацитети су у оквиру АД "Планинско"Хан-Пијесак, гдје се врши примарна и финална прерада дрвета , а у његовомм саставу су још и Транспорт и Угоститељство.
ШГ "Височник" Хан-Пијесак је у саставу јавног предузећа шумарства "Српске шуме" Републике Српске-Соколац. Ово шумско газдинство располаже комплексом од 20.000 хектара високоекономске шуме. Годишњи сјечиви етат овог правног субјекта је 110.000m³ чамовог и буковог дрвног сортимента.
У оквиру шумског газдинства "Височник" Хан-Пијесак егзистира и РЈ "Лов и риболов". Нарочито се посвећује пажња овој привредној грани јер постоје идеални услови да се на површини од 32.450 хектара успјешно газдује са богатим фондом дивљачи. У ловишту се налазе: медвједи, дивље свиње, зечеви, срне, а од пернате дивљачи кока љештарка.
Чисти водени токови богати су поточном и калифорнијском пастрмком, што омогућава развој риболова. Развијању ове привредне гране доприноси идеална надморска висина која се креће од 762m до 1537m.
Радна јединица "Пољопривреда" је у саставу ШГ "Височник" Хан-Пијесак од 1998 године. У овој радној јединици у току је трансформација државног капитала у акционарско друштво АД "Планина" Хан-Пијесак и једно је од највећих пољопривредних добара према расположивим капацитетима који износе 2.385 хектара од чега је:
- Оранице 370 хектара или 15,5%
- Природне ливаде 360 хектара или 15%
- Пашњаци 1655 хектара или 69,5%
Све ово погодује развоју приплодне стоке (овце и говеда)
Ратарска производња је оријентисана на производњу кабасте сточне хране (сијено, силажа, испаша), потребне за исхрану расположивог сточног фонда. Сточарска производња је основна привредна дјелатност овог субјекта и заступљена је кроз овчарство, говедарство и коњарство.
Садашње матично стадо оваца износи 1.100 грла оваца, 305 грла крава и коња 25 грла . Матично стадо оваца сачињавају ТРОПАСМИНСКИ КРИЖАНЦИ; РОМАНОВСКА; И ILE-DE-FRANCE пасмине.
Говедарска производња у овом правном субјекту је заступљена кроз узгој ХЕРЕФОРД чистокрвне пасмине. Поменута пасмина искључиво се користи за производњу меса. Дојни период код телади траје 6 мјесеци. Женски подмладак се оставља за обнављање матичног стада, а минус варијанте се продају у категорији телади и јунади. Херефорд је енглеска пасмина названа по истоименој грофовији у Енглеској. Црвене боје са бијелом пругом од гребена преко главе, бијела ђердана, доњег дијела трупа. Гојазност јој је одлична. Краве су тешке 500-600kg, а бикови 700-1000kg. квалитет меса је одличан. Рандман износи 60-70%.
Што се тиче приватног сектора он је у експанзији и свакога дана је све јачи и моћнији. Оснивају се нова предузећа и радње и осјетно се повећава број запослених у приватном сектору, тако да приватна иницијатива и приватизација државних предузећа представља перспективу развоја општине.
[уреди] Туризам
Пошто подручје општине Хан-Пијеска нема нити једног природног чиниоца који би ограничавао његов туристички простор, овај континентални дио омогућава развој више врста туристичког привређивања. Ово је подручје морфолошки и климатски погодно за зимски туризам и зимске спортове, док планине представљају најснажније обиљежје туристичке понуде простора. Основне предуслове за развој боравишног и викенд туризма дају природне љепоте, клима, лов и риболов, културноисторијске вриједности, развој планинског и зимског туризма. Од великог значаја за развој стационарног туризма има развој специфичног здравствено-климатског туризма- ваздушна бања.
[уреди] Култура
Народна Основна школа у Хан-Пијеску отворена је 1908. год. на иницијативу Српског просвјетног друштва у Сарајеву. То је била прва школа на Романији. Почела је са радом са 45 ученика и први учитељи су били Стјепан Крстић и Крсто Савић. Школа није радила за вријеме Првог и Другог свјетског рата. 1943.г. школа је запаљена. Школа данас има 389 ученика распоређених у 18 одјељења , наставу изводи 24 наставника а укупно је запослено 35 радника. У току последњег рата школа је остварила сарадњу са Грчком и атинском општином Вуле. Ова сарадња се и данас одржава. Средња школа у Хан-Пијеску почела је са радом 1964. године као гимназија "Светозар Косорић". Данас у школи постоје гимназија, шумарска и саобраћајна школа. Народна библиотека у Хан-Пијеску постоји од 1950.год. Прошла је дуг пут у свом развоју. Баштини традицију Народне читаонице и књижнице, Опште народне библиотеке и Народног универзитета. Библиотека има веома занимљиву прошлост, и одиграла је значајну улогу у образовању, васпитању и културном животу свих њених корисника и шире друштвене заједнице. Центар за културу и спорт "Поглед" Хан-Пијесак основан је априла мјесеца 2001. године. Центар располаже са два објекта изузетне вриједности- кино двораном прилагођеном потребама мале сцене, капацитета 250 мјеста и спортском двораном прилагођеном за такмичења у малим спортовима.
[уреди] Спорт
Данас у Хан-Пијеску егзистира неколико спортских клубова који се са мањим или већиим успјехом такмиче на републичком, државном и европском нивоу.
Најуспјешнији међу њима су:
- Теквондо клуб "Озон"
- Атлетски клуб "Височник"
- Одбојкашки клуб Хан-Пијесак
- Фудбалски клуб Хан-Пијесак
[уреди] Спољашње везе
