Доњи Вакуф
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Географија
Доњи Вакуф, градић, општина у Средњобосанском кантону, са 8000 становника (процена из 2000.), лежи на реци Врбас; дрвна индустрија ("Јањ"), фабрика гипса; Доњи Вакуф је важна босанскохерцеговачка раскрсница, кроз град пролазе две најважније магистрале (Зеница - Доњи Вакуф, Бања Лука - Јабланица).
[уреди] Историја
Град је настао 1572. године градњом џамије Ибрахим-бега Малкоча.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Доњи Вакуф имала је 24.544 становника, распоређених у 68 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 13.509 (55,03)
- Срби - 9.533 (38,84)
- Хрвати - 682 (2,77)
- Југословени - 593 (2,41)
- остали - 227 (0,95)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 20.393
- Муслимани - 10.528 (51,62)
- Срби - 8.767 (42,99)
- Хрвати - 924 (4,53)
- Југословени - 90 (0,44)
- остали - 84 (0,42)
У границама данашње општине Доњи Вакуф (без насељеног места Љуша које је припало Реп. Српској), национални састав 1991. године је био следећи:
укупно: 24.372
- Муслимани - 13.509 (55,42)
- Срби - 9.364 (38,42)
- Хрвати - 682 (2,79)
- Југословени - 590 (2,42)
- остали - 227 (0,95)
- Део који је припао Реп. Српској (Љуша)
укупно: 172
- Срби - 169 (98,25)
- Муслимани - 0
- Хрвати - 0
- Југословени - 3 (1,75)
- остали - 0
[уреди] Насељена мјеста
Бабин Поток, Бабино Село, Барице, Благај, Брда, Брдо, Брезичани, Ћехајићи, Ћемаловићи, Даљан, Добро Брдо, Догановци, Долови, Доњи Расавци, Доњи Вакуф, Ђуловићи, Факићи, Фоњге, Галешићи, Грабантићи, Гредина, Грич, Гувна, Хемићи, Јаблан, Јеманлићи, Карићи, Кеже, Комар, Коренићи, Кошћани, Ковачевићи, Криваче, Кутања, Љуша, Макитани, Ново Село, Оборци, Ораховљани, Петковићи, Пиљужићи, Побрђани, Поњавићи, Поткрај, Прибраћа, Присика, Прусац, Расавци, Растичево, Рудина, Руска Пилана, Санџак, Семин, Силајџевина, Слатина, Соколина, Старо Село, Суходол, Султановићи, Шахмани, Шатаре, Шехерџик, Шутковићи, Торлаковац, Урија, Влађевићи, Врбас и Врљај.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Доњи Вакуф ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушло је насељено мјесто Љуша.
[уреди] Економија
За време рата 1992 - 1995 много привредних и економско важних објеката је било делимично или потпуно уништено. Проблем града и општине је високи степен незапослености, посебно међу младим људима.
[уреди] Образовање
Гимназија, Мешовита Средња Школа, две основне школе у самом граду.
[уреди] Референца
Подаци о становништву дати су из књиге Народносни састав становништва СР Босне и Херцеговине, по општинама и насељеним мјестима, према попису из 1991. године, билтен бр.234, издање Републичког завода за статистику, Сарајево 1991., који на жалост не постоје на интернету, па долази до честе забуне и мењања података, јер су на интернету објављени подаци првих прелиминарних резултата и то по месним заједницама, што није свакако официјелни резултат. Службени подаци о националном саставу становништва свих општина у БиХ, 1991. године, дати су на страници Попис становништва Босне и Херцеговине из 1991. године.
