Петрово
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||
Петрово у Републици Српској. О имену планине Озрен народ приповиједа: "Кад је оно српска краљица Катарина бјежала од својих непријатеља, удари са сјевера преко планине Озрена и, дошавши баш на врхунац, обазре се на све четири стране. Пошто јој се допала околина, узвикне: "Мили боже, дивна обазраја!"." Дакле, од ријечи 'обазрај' народ изводи име 'Озрен'. Краљица Катарина је била супруга краља Драгутина Немањића.
Садржај |
[уреди] Формирање општине, грб и празници
Званично проглашење општине Петрово утврђено је Законом о српским општинама у Босни и Херцеговини приликом формирања Републике Српске 09.јануара 1992. године, који због избијања ратних дејстава у Босни и Херцеговини није никада објављен у службеном гласнику. Поновно потврђивање општине Петрово обављено је на седници Народне Скупштине Републике Српске 21.јула 1993.године законом који је објављен у "Службеном гласнику РС" број 12/93. Прије тога насеља општине Петрово припадали су општини Грачаница и општини Маглај. Сједиште општине, Петрово, тада се звало Босанско Петрово Село.
Грб општине Петрово установљен је одлуком Скупштине општине Петрово на седници одржаној 20. фебруара 1998. године. Грб општине састоји се од штита који обавија крила двоглавог орла са круном изнад. На штиту су унесени знаци који симболизују природна богатства Општине (рудна и житна поља, термо-минералне воде и шумска богатства) у доњем делу, а у средњем делу је означена слика манастира са две српске тробојке на којима је натпис «ПЕТРОВО» на горњој тробојци која обавија грб Републике Српске и натпис ОЗРЕН ЗЕМЉА НЕМАЊИЋА на доњој тробојци. Дан и Крсна слава Општине је Михољдан, 12. октобар када је 1991. године званично и на свечан начин извршено проглашење општине Петрово.
[уреди] Географски положај и демографски подаци
Општина Петрово у Републици Српској обухвата подручје насељених мјеста Петрово, које је и сједиште општине, затим Какмуж, Калуђерица, Карановац, Кртова, Порјечина и Сочковац. Налази се у сјеверозападном дијелу БиХ (Република Српска).
Површина општине Петрово је 146,47 km² и има 11.620 становника, односно 79,33 ст/км2.
Општина граничи са општинама Добој (Република Српска) те општинама Добој Исток, Грачаница, Маглај, Тешањ, Лукавац и Добој Југ у ФБиХ. Подручје или границе општине означене су највишим врховима Озрена Краљица 883 метара, Крстата плоча 893 метра и Острвица 918 метара надморске висина на југозападу, те коритом реке Спрече на североистоку и југоистоку селом Кртова које делом припада овој општини, а делом општини Лукавац у ФБиХ као и на северозападу са општином Добој границом насељеног места Бољанић. Подручје општине Петрово чине седам насељених места и то: Петрово, које је једино насељено место градског карактера, затим Какмуж, Калуђерица, Карановац, Кртова, Порјечина и Сочковац. У свих седам насељених места конституисане су месне заједнице чији подаци су приложени у табели. У погледу рељефа 65% територије Општине чине брдско-планинско подручје које се благо подиже из равничарског 35% дела територије спречког поља и завршава највишим планинским врховима Озрена. Иако општина Петрово спада у ред изразито неразвијених општина у Републици Српској, њено подручје богато је разним минералним сировинама као што су: азбест, каолин, цигларска глина, термо-минералне и алкалне воде, као и неким племенитим, још увек недовољно истраженим металима.
Према попису из 1991. године насеља Петрово, Какмуж, Карановац, Порјечина и Сочковац имала су 8403 становника, од чега 7899 или 94% Срба, 80 или 0,95% Бошњака, 44 или 0,52% Хрвата и 380 или 4,5% осталих. Становништво општине Петрово до 1992. године највећим делом било је радничко са додатним бављењем пољопривредне делатности. До овог периода највећи број становника био је запослен у индустријски развијеном тузланском базену, а и на подручју садашње општине Петрово у предузећима за искоришћавање и прераду азбеста у Петрову, производњу цигларских производа у Соцковцу, искоришћавање и прераду дрвета у Петрову и Карановцу, коришћење термо-минералних вода и производњу течног угљен-диоксида у Какмужу, производњу грађевинских конструкција и елемената у Петрову, производњу дуване амбалаже од пластике у Какмужу, као и перадарским фармама у Карановцу и Порјечини. Такође је на подручју садашње општине Петрово био развијен туризам у прелепим пределима Озрена у чијем је центру, сада насељу Калуђерица, смештен Манастир «Светог Николе» на Озрену из 13.века као и изграђени угоститељско-туристички објекти.
[уреди] Друштвени живот и туризам
У општини Петрово развијен је рад са младима, нарочито организације и удружења грађана које окупљају младе и престављају Општину у широј друштвеној заједници. Посебно је развијена активност фудбалског и џудо клуба "Озрен", Културно-Умјетничког друштва "Милован Гајић", Одреда извиђача "Свети Никола" и Црвеног крста. Такође, као омладинска организација у општини Петрово дјелује и Организација за развој креативне активности младих и други клубови младих.
Становништво општине Петрово посебно развија традицију озренског подручја пјевањем изворних пјесама, познатим озренским играма, озренским ношњама и одржавањем великим народних сабора за Огњену Марину 31.јула у Какмужу и Велику Госпојину 28.августа код манастира на Озрену. Један од најпознатијих обичаја у општини Петрово је позната Озренска ношња коју носе све културне групе које постоје у општини.
Захваљујући повољном географском положају и великом природном богатству ближег окружења, Петрово је, нарочито у последњих неколико деценија, доживjeло интензиван раст и развој. Економска основа стално је унапређивана изградњом нових приврендих и инфраструктурних објеката, повећањем произвoдње и извозa. У равничарском дијелу општине најчешће
се узгајају кукуруз, пшеница, јечам, зоб, раж и др. На брежуљкастим дијеловима развијена је воћарска производња, сточарство, перадарство итд.
Што се тиче привреде доминантну грану чини дрвопрерада. У последње вријеме
све више се отварају фирме за прераду пластике. Упоредо са овим дјелатностима су се развиле и друге привредне дјелатности грађевинарство, саобраћај, трговина, занатство, угоститељство и друге привредне дјелатности. Од привредних ресурса најпознатији је накадашњи рудник азбеста и фабрика течних гасова Техногас Какмуж.
Иако општина Петрово спада у ред неразвијених општина у Републици Српској, њено подручје богато је разним минералним сировинама као што су: азбест, каолин, глина, термоминералне и алкалне воде, као и неким, још увијек недовољно истраженим налазиштима племенитих метала.
[уреди] Политичко уређење
Као представнички орган Општине је Начелник општине Петрово који руководи радом Општинске управе, а од органа Општинске управе у складу са законским прописима образовани су Оделење за општу управу и Оделење за привреду, финансије и друштвене делатности. подебљан текст
[уреди] Последице претходног рата
У последњем отаџбинском рату општина Петрово за одбрану њене територије, слободу и стварање Републике Српске дала је 226 најбољих својих синова који су положили животе за отаџбину, а чији се спомен пано налази на улазу у зграду Општине. У центру Општине и насељеном месту Какмуж изграђени су и споменици погинулим борцима отаџбинског рата, а у осталим насељеним местима врше се припреме за изградњу тих споменика. Кроз Петрово и насељена места ове општине током ратних дејстава прошло је преко 30.000 избеглог становништва као места прихвата и збрињавања несрећних људи са ширег подручја Озрена, од којег броја се око хиљаду људи задржало на овом подручју налазећи привремени смештај за повратак и останак, док је остали део налазило своје збрињавање широм Републике Српске.
[уреди] Манастир Светог Николе
Манастир Озрен настао је крајем 13. вијека и од тада па до данас манастир је центар вјерског живота православних Срба на Озрену а и шире. Манастир је саградио српски краљ Драгутин из лозе Немањића, који је у то вријеме владао подручјем Усоре и Соли ( дијелови данашње сјеверне Босне)
[уреди] Празници
Сваке године, о Михољдану 12. октобра обележава се Дан општине и Крсна слава Општине када се подсећа на враћање и формирање садашње општине Петрово и даје помен свим жртвама отаџбинског рата. Овај дан обележава се и бројним културним и спортским манифестацијама, а са развојем привреде у наредним годинама овај дан обележаваће се и привредним манифестацијама.
Становништво општине Петрово посебно развија традицију озренског подручја певањем изворних песама, познатим озренским играма, озренским ношњама и одржавањем великих народних сабора за Огњену Марину 31. јула у Какмужу и Велику Госпојину 28. августа код Манастира на Озрену.
[уреди] Спољашње везе
