Љубушки
Из пројекта Википедија
Љубушки, град и седиште општине у приморској Херцеговини, у јужном делу Босне и Херцеговине. У граду живи око 5.000, а у општини око 30.000 становника.
|
||||
| Кантон | Западнохерцеговачки кантон | |||
| Општина | Љубушки | |||
| Начелник општине | -/- | |||
| Површина | -/- km² | |||
| Становништво - Укупно - Густина |
30.000 -/-/km² |
|||
Клима је умерена медитеранска (25,2 ºC средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: Љубушко поље, Вељачко поље, Витинско поље, Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према Мостару (36 km), Макарској (55 km), Сплиту (120 km), Дубровнику (130 km) и Сарајеву (170 km).
Садржај |
[уреди] Историја
Претпоставља се да је љубушки крај, с обиљем воде, богатством флоре и фауне био настањем у праисторијско доба, о чему сведоче камени, коштани и метални налази. Први познати становници били су Илири. Од њих су остале бројне гробне камене гомиле и утврђене градине по падинама и брдаима.
Римљани су у Трећем веку п.н.е. заратили с Илирима и покорили их почетком I века. Од шест векова римске владавине остало је доста споменика. Зна се да су постојале и ранохршћанске цркве, базилике, од којих се издвајају оне у Војнићима, Витини, Пробоју и Ц. Грму.
У писаним изворима Љубушки се први пут спомиње 1444. под називом Lubussa. Зна се да је имао предграђе и цркву.
Под османску власт Љубушки пада вероватно 1472. убрзо након пада Почитеља. Османлије су учврстиле и прошириле тврђаву, доградили бедеме с пушкарницама и близу тврђаве подигли џамију. Љубушки, који је у османско доба имао статус кале (тврђаве), припадао је Имотском кадилуку до 1718., а након тога сам постаје седиште кадије. У то доба често га нападају хајдуци из Приморја и Далматинске загоре.
Након Берлинскога конгреса 1878. аустроугарска војска под вођством генерала Јовановића ушла је 2. августа 1878. у Љубушки. За време аустро-угарске управе Љубушки доживљава значајан привредни развој. Ударени су темељи винарству и узгоју дувана, извршена је мелиорација Љубушкога поља, саграђени су путеви, мостови.
Први светски рат Љубушком је донео велику глад, неимаштину и болести. Назадак се наставио и у раздобљу Краљевине СХС, када су се многи Љубушаци иселили у прекоокеанске земље. У априлу 1941., по устројству НДХ Љубушки је као котар припао великој жупи Хум. У самом Другом светском рату у Љубушком није било већих жртава. Међутим, почетком 1945. и након краја Другог светскога рата страдао је и један део усташа и припадника војске НДХ из љубушкога краја, претпоставља се њих око 2.000.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Љубушки имала је 28.340 становника, распоређених у 35 насеља.
Национални састав:
- Хрвати - 26.127 (92,19)
- Муслимани - 1.592 (5,61)
- Срби - 65 (0,22)
- Југословени - 227 (0,80)
- остали - 329 (1,18)
Национални састав становништва из 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 28.269
- Хрвати - 26.198 (92,67)
- Муслимани - 1.812 (6,40)
- Срби - 118 (0,41)
- Југословени - 49 (0,17)
- остали - 92 (0,35)
[уреди] Насељена мјеста
Бијача, Церно, Црнопод, Црвени Грм, Доле, Граб, Грабовник, Градска, Греда, Грљевићи, Хардомиље, Храшљани, Хумац, Кашће, Клобук, Липно, Лисице, Љубушки, Милетина, Мостарска Врата, Ораховље, Оток, Преграђе, Пробој, Пролог, Радишићи, Стубица, Студенци, Шиповача, Тескера, Вашаровићи, Вељаци, Витина, Војнићи и Звирићи.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Љубушки у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
[уреди] Национални састав по насељеним мјестима
- Бијача - ук.105, Хрвати - 99, остали - 6
- Церно - ук.403, Хрвати - 400, остали - 3
- Црнопод - ук.222, Хрвати - 218, остали - 4
- Црвени Грм - ук.1.081, Хрвати - 1.077, остали - 4
- Доле - ук.271, Хрвати - 270, остали - 1
- Граб - ук.1.344, Хрвати - 1.337, остали - 7
- Грабовник - ук.396, Хрвати - 393, остали - 3
- Градска - ук.326, Муслимани - 291, Хрвати - 33, остали - 2
- Греда - ук.113, Хрвати - 113
- Грљевићи - ук.475, Хрвати - 474, остали - 1
- Хардомиље - ук.730, Хрвати - 730
- Храшљани - ук.481, Хрвати - 478, остали - 3
- Хумац - ук.1.572, Хрвати - 1.533, Муслимани - 6, Срби - 2, Југословени - 5, остали - 26
- Кашће - ук.81, Хрвати - 81
- Клобук - ук.1.579, Хрвати - 1.555, остали - 24
- Липно - ук.536, Хрвати - 532, остали - 4
- Лисице - ук.567, Хрвати - 566, остали - 1
- Љубушки - ук.4.198, Хрвати - 2.658, Муслимани - 1.174, Срби - 53, Југословени - 180, остали - 133
- Милетина - ук.427, Хрвати - 425, Срби - 1, остали - 1
- Мостарска Врата - ук.381, Хрвати - 374, Муслимани - 1, Југословени - 5, остали - 1
- Ораховље - ук.207, Хрвати - 196, остали - 11
- Оток - ук.549, Хрвати - 543, Југословени - 1, остали - 5
- Преграђе - ук.641, Хрвати - 623, Муслимани - 14, Југословени - 1, остали - 3
- Пробој - ук.769, Хрвати - 759, Срби - 1, Југословени - 4, остали - 5
- Пролог - ук.726, Хрвати - 721, остали - 5
- Радишићи - ук.2.502, Хрвати - 2.450, Муслимани - 14, Срби - 4, Југословени - 7, остали - 27
- Стубица - ук.299, Хрвати - 299
- Студенци - ук.1.190, Хрвати - 1.178, Муслимани - 1, Срби - 1, остали - 10
- Шиповача - ук.623, Хрвати - 617, Срби - 1, остали - 5
- Тескера - ук.285, Хрвати - 284, остали - 1
- Вашаровићи - ук.970, Хрвати - 964, Југословени - 1, остали - 5
- Вељаци - ук.1.218, Хрвати - 1.212, остали - 6
- Витина - ук.2.154, Хрвати - 2.021, Муслимани - 91, Срби - 1, Југословени - 22, остали - 19
- Војнићи - ук.644, Хрвати - 641, остали - 3
- Звирићи - ук.275, Хрвати - 273, Срби - 1, Југословени - 1
[уреди] Референца
Подаци о становништву дати су из књиге Народносни састав становништва СР Босне и Херцеговине, по општинама и насељеним мјестима, према попису из 1991. године, билтен бр.234, издање Републичког завода за статистику, Сарајево 1991., који на жалост не постоје на интернету, па долази до честе забуне и мењања података, јер су на интернету објављени подаци првих прелиминарних резултата и то по месним заједницама, што није свакако официјелни резултат. Службени подаци о националном саставу становништва свих општина у БиХ, 1991. године, дати су на страници Попис становништва Босне и Херцеговине из 1991. године.
Координате: 43° 11' СГ Ш, 17° 32' ИГД
