Високо
Из пројекта Википедија
Координате: 43° 59' 22" СГ Ш; 18° 10' 50" ИГД Општина Високо се налази у средишњем дијелу Босне и Херцеговине у Зеничко-Добојском кантону и индустријског региона Сарајево-Зеница. Процјењује се да град има око 17.000 становника, док је према попису из 1991. имао 14.140 становника.
Подручје Високог је некад било центар средњовјековне државе Босне, док се оснивачем Високог, каквог познајемо од Османлијског периода када бива нахија, био Ајас-бег. У Аустроугарском периоду град добива нови, стари стил градње који употпуњује оријентални какво је Високо до тада гајило. У краљевини Југославији Високо се битно не развија, док у Другом свјетском рату не трпи веће штете, а већи развој ће доживјети тек у вријеме СФРЈ. Током читаве агресије на БиХ Високо остаје под надзором АРБиХ. Данас је Високо модеран град богате културе и прошлости, док је привреда услијед ратних дејстава изгубила своје капацитете које је имала прије.
Школство, култура и здравство су на завидном нивоу. Најуспјешнији спортски клубови су рукометни "Босна", аеро "Изет Курталић" те ногометни "Босна".
Високо
Садржај |
[уреди] Географија
Општина Високо се простире на површини од 232 km². Граничи са опћинама Кисељак, Бусовача, Какањ, Вареш, Бреза, Илијаш и Илиџа. Повезана је са путевима, магистралним путем Сарајево-Зеница према сјеверу и регионалним путевима са сусједним опћинама, жељезничком пругом у правцу Јадранског мора. Природна средина опћине је детермирана долинама ријека Босне и Фојнице, Морфолошким диференцијацијама долина са падинама подбрда и вијенцем високих планина Средње Босне - Озрена, Вранице и Звијезде. Простор општине досеже релативно ниске надморске висине и то од 399 до 1050м надморске висине, што је веома повољно са становишта развоја пољопривредне производње, индустрије, грађења и одржавања саобраћајница и других система комуналне инфраструктура|инфраструктуре.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Високо имала је 46.160 становника, распоређених у 88 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 34.373 (74,46)
- Срби - 7.471 (16,18)
- Хрвати - 1.872 (4,05)
- Југословени - 1.464 (3,17)
- остали - 980 (2,14)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 35.503
- Муслимани - 25.683 (72,34)
- Срби - 7.166 (20,18)
- Хрвати - 1.914 (5,39)
- Југословени - 392 (1,10)
- остали - 348 (0,99)
Према попису из 1991. године општина Високо имала је 46.160 становника што на површини од 232 km² достиже 197,32 становника на km². Од тога на градско подручје отпада 14.140 становника или 30%, а на ванградска подручја 31.990 становника или 69,4%.
На једно домаћинсво долази 3,6 становника на општини, од чега у градском подручју 3,3, а у ванградском 4,0 становника на једно домаћинство. Присутна је тенденција лаганог раста становништва у градском подручју што је резултат природног прираштаја уз незнатан механички прилив. Старосна категорија становништва предшколског и школског узраста (до 19 година) чини једну трећину укупног становништва, док на становништво од 19. до 60. година отпада 55% укупног становништва.
[уреди] Насељена мјеста
Арнаутовићи, Баре, Бешићи, Бискупићи, Брадве, Брезовик, Буци, Булчићи, Бузић Махала, Бузићи, Чакаловићи, Чекрчићи, Чифлук, Ћатићи, Даутовци, Добриње, Добро, Добро Село, Дол, Долипоље, Долови, Доња Вратница, Доња Зимћа, Доње Моштре, Двор, Џиндићи, Гиње, Годуша, Горани, Горња Вратница, Горња Зимћа, Горње Моштре, Град, Грајани, Грђевац, Хаџићи, Хлапчевићи, Јелашје, Калићи, Калотићи, Коложићи, Конџило, Копачи, Кула Бањер, Лијешево, Лисово, Лозник, Лужница, Мали Трновци, Мало Чајно, Мауровићи, Младош, Мухашиновићи, Мулићи, Околишће, Орашац, Озраковићи, Паљике, Подвињци, Подвиње, Поклечићи, Поријечани, Радиновићи, Рајчићи, Рамадановци, Ратковци, Сеоча, Смршница, Срхиње, Ступарићи, Свињарево, Шошње, Таукчићи, Топузово Поље, Трамошњик, Тујлићи, Тушњићи, Уповац, Уворићи, Велико Чајно, Веруша, Видовићи, Вилењак, Високо, Врела, Загорице, Загорница и Збиље.
[уреди] Историја
Високо је град богате хисторије која сеже далеко у прошлост, то је мјесто гдје су се десиле многе битне ствари, највише њих је везано за Средњовјековну државу Босну (Земља Босна). Средњовјековни град у то вријеме је носио назив Високи који се налазио на врху брда Височица, а њеогово подграђе се звало Подвисоки, док се Високо као град тек почиње интензивније развијати доласком Османлија на ове просторе, те се његов развитак наставља доласком Аустроугарске монархије. У вријеме прве Југославије град није превише напредовао, док се за вријеме социјалистичке Југославије град битно проширио. Рат у Босни и Херцеговини није заобишао ни Високо, тако да је током рата оштећен највећи дио индустријских погона, као и стамбених објеката. Данас се у граду већином обнављају стамбени и индусријски објекти (оштећени у рату или дотрајали), те се граде нови стамбено/пословни објекти на самом прилазу у град.
[уреди] Предхисторијско доба
На простору Височке опћине биљежи се дуг континуитет живљена тако да на овим просторима први трагови живота датирају још из 4000 године п.н.е. Због плодне долине кроз коју протичу двије ријеке Босна и Фојница, подручје Височке опћине је увијек било насељено, тако да су неолитска налазишта нађена на обалама ријека (Арнаутовићи, Доње Моштре, Околиште, Збиље, Гиње, Двор и тако даље). Уз читава насеља (као у Околишту) нађени су разни алати, оруђа, новац и остали предмети који се вежу за тај период.
Од 2002 године мања ископавања и геофизичке проспективе су изврђене у Околишту. Као први резултати били су геомагнетички планови насеља од 5 кућа са повезним путевима. Пронеђена су изврсно очувана насеља те тополошка, радиометричка, археолошка и ботаничка аназила пронађених материјала показују велики научни потенцијал Околишта које припада касном Неолитском периоду.
[уреди] Илири и Римско доба
Подручје Височког базена (и централне Босне) је насељавало Илирско племе Десидијати. Гушењем Илирског устанка 9. године и подручје Височке опћине улази у састав моћне Римске империје. Докази су и римска утврђења (Кралупи, Сеоча, Мокронози), те писани извори и римски путеви који су пролазили кроз ово подручје.
[уреди] Средњовјековно доба
Високо, тврђава и град Високи (по којем је Високо добило име) на брду Височица, Миле (данашњи Арнаутовићи), Бискупићи и Моштре су недвојбено били средиште некадашње средњовјековне Босне. Занимљиво је напоменути да се са брда Височица виде остала три набројана локалитета. До сада је пронађено неколико веома битних објеката из тог периода, а даљна ископавања тек слиједе, јер археолошко богатсво којим располаже Височка долина је уистину велико. Много битних догађаја за средњовјековну државу Босну се управо догодило у Височкој околини.
У Милама су између осталог покопани Стјепан II Котроманић, те први босански краљ Твртко I Котроманић. Миле су биле мјесто гдје су крунисани босански краљеви, па је тако ту крунисан први босански краљ Твртко I Котроманић (1377. године). Осим ових важнијих мјеста, такођер битни су и други локалитети који су везани за средњовјековну Босну као што је Себињски град смјештен југоисточно од села Себиње, Чајански град у Грачаници који је штитио путеве између Високог и Бобовца, стари град Бедем у Годуши и тако даље.
[уреди] Османлијска владавина
Доласком Османлија ствари се мијењају, тако Високо почиње да поприма свој облик као град какав је настајао од 1463. године. Оснивачем Високог (као града, Подвисоки и Високи престају да се развијају) се сматра Ајас-бег (паша) који био поријеклом из Високог, али прешао на ислам са богумилске вјере. Височка нахија је обухватала данашње опћине: Високог, Брезе, Бусоваче, Фојнице, Илијаша, Кисељака, Крешева и Вареша.
На челу височке нахије налазио се војвода већ од 1483. године који је са сердаром био представник војно-административне власти. У Високом је такођер постојао главни имам (реису-л-еимме), и осим што су вршили вјерске дужности, такођер су испуњвали остале обавезе према друштву. 1477. године Ајас-бег је изградио хамам, мектеб, водовод, мост на ријеци Босни и Медресу, те утемељио вакуф и текију накшибендијског реда која и данас постоји. У том периоду се Високо развија у административни центар нахије, средиште трговине и занатства, као и културног и духовног живота. Високо већ тада поприма изглед градског насеља исламско оријенталног типа са свим пратећим вјерским установама и објектима.
[уреди] Аустроугарска владавина
У првим годинама Аустроугарске владавине Високо није битно мијењало изглед те је задржало карактеристике оријенталног типа. У подацима из 1882. године стоји да је Високо организирана насеобина са развијеном трговином, уредима и другим институцијама. Временом све чешћи контакти са западним свијетом условљавају даљни развој града али у нешто друкчијем облику и карактеру. Град се шири обалом ријеке Фојнице низ главну саобрачајницу према Јалији, ушћу и мосту преко ријеке Босне, тако да се Табхана нашла у средини насеља. Међу првим објектима који су били изграђени у духу оновременог западноевропског градитељства је била зграда жељезничке станице Високо, која је била изграђена 1882. године, касније су слиједиле зграде Котарског уреда и суда (сада зграда опћине Високо, 1895.), зграда Фрањевачке гимназије са црквом (1899. - 1900.), зграда тадашње градске опћине (сада Завичајни музеј), зграда основне школе на Краљевцу и тако даље. Зграде су се већином градиле у неомаурском стилу и ублаженим варијантама неокласицизма.
Даљни развој је зауставио катастрофални пожар који је избио 1911. године. Том приликом је изгорјело преко 450 кућа, дућана и осталих објеката. Потпуно су изгорјели Горња чаршија и махале уз њу и куће уз главну саобраћајницу, уз Беледију, Шадрванску џамију и медресу. У прољеће 1912. године се приступило обнови. Земаљска влада је наредила да куће буду зидане од цигле и покривене цријепом али у духу традиционалног босанског градитељства. Високо је послије пожара и обнове добило контуре урбане средине са мјешавином оријенталног и западног стила. У сада старој језгри града још увијек стоји дио истих кућа које су остале нетакнуте, али неке куће су такођер порушене да би се направиле нове и модерније које немају традиционални босански стил градитељства.
[уреди] СХС, Југославија, Други свјетски рат
У новој држави СХС, касније Краљевини Југославији, структура становништва се није превише мијењала, па тако ни у Другом Свјетском Рату када је Високо било саставни дио НДХ (Независне Државе Хрватске), током рата град није претрпјео велику штету, осим 9 бомби које су савезници испустили при гоњењу окупаторске војске. Високо је ослобођено 7. априла 1945 од стране 7, 9 и 17 Крајишке бригаде из Десете дивизије. Из Височке опћине 1205 војника је учестовало у народно ослободилачком рату, док их је 142 погинуло. Послије рата установе и улице у Високом су обично добивале имена по ратним херојима са подручја Високог.
[уреди] Југославија (СФРЈ)
Већ у социјалистичкој Југославији, од 1955. Високо бива срез односно средиште неколико данашњих опћина: Бреза, Фојница, Илијаш, Кисељак, Крешево и Вареш. Почетком 1950-тих година почиње градња првих већих стамбених и пословних зграда у Високом, као и постепено ширење града према пространим и плодним равницама уз обалу ријеке Босне и Фојнице. У исто вријеме врши нагла индустријализација гдје се посебно истиче кожарска али и прехрамбена, метална, текстилна, трговинска и грађевинска индустрија која је била у могућности опскрбљавати читав тадашњи срез те извозити у сусједне савезне ребуплике и иноземство. Исто тако град добива све битније објекте међу којима су пошта, полицијска и ватрогасна станица, дом здравља, завичајни музеј, хотел, као и робне куће, спортске објекте и остале стамбене, пословне и филијалне објекте.
Тадашња привреда, према подацима из 1991., упошљавала је 88% становништва, што довољно говори о квалитету и снази височке привреде која је у 1991. остварила укупан извоз од 92,5 милиона УСД. Посебан тренутак за Височане је био тај када је Јосип Броз Тито дошао у Високо. Касних 1980-тих година те почетком 1990-тих долази до убрзане урбанизације града гдје се гради велико градско насеље "Луке" које се налази уз саму ријеку Босну, те представља најгушће насељени дио града. Задње године овог периода су обиљежене немирима и разним превирањима које ће резултитати ванредним стањем 6. априла и коначно избијањем рата у и око Високог.
[уреди] Високо у рату (1992-1995)
Пред само избијање рата СДА почиње наоружавати локално муслиманско становништво одано тој странци. Што појединачно и организирано преко бошњачких политичара, Височко становништво се почиње наоружавати. 6. априла 1992. проглашава се ванредно стање. Већ од априла 1992. почиње дотурање наоружања према Сарајеву. Уз припремање одбрамбених снага вршен је стални притисак на српско становништво да предају сво наоружање из касарни "Ахмет Фетагахић" и "Мајевица". 25. априла срби напуштају касарну Ахмет Фетагахић и прелазе у касарну Мајевица. Сљедећег дана јединице ТО Високо врше опсаду и напад на касарну Мајевица и при том освајају скоро сво наоружање.
Зимча која је доводила Високо у полуокружење је коначно ослобођена 20. јуна у одличној акцији свих височких јединица у којој је заробљена или побијена већина српских снага, но упркос томе водећи официри СДС-ових припадника су пребјегли преко Кисељака, односно ХВО-територије који их је уз договор пустио без окршаја. Височки борци уз помоћ далекометних оружја врше подршку сарајевским борцима. За то су височки борци 24. јуна похваљени од стране Сефера Халиловића.
Крајем јануара расте напетост између АРБиХ и ХВО-а те долази до отворених напада од стране ХВО-а на становништво села Каћун, опћина Бусовача. 27. јануара јединице 302.мтбр у судјелству са јединицама ШТО Високо и 17. крајишке онемогућујући блокаду града Фојнице. 2. новембра јединице АРБиХ из Високог и сусједних опћина заузимају Вареш са минималним губицима. Посљедни дани 1994. су донијели примирје између АРБиХ и ХВО-а.
За то вријеме у Високом су трајале припреме за деблокаду Сарајева, те су у ту сврху у Високо пристигле јединице 7. корпуса. Операција деблокаде главног града је почела 15. јуна 1995. Први окршаји су се десили са свитањем, око 3:00 сата и док је вријеме одмицало могућност пробоја је била мања. У току операције на Високо је бачено безброј граната те шест модифицираних авиобомби. Дејтонским споразумом је окончан рат те уклоњене све ратне линије око Високог. Високо је изгубило 297 својих бораца, 600 њих су постали инвалиди, док је погинуло неколико стотина цивила. 23 височка борца су добила највеће одликовање "Златни љиљан", док је 19 припадника МУП-а добило "Златну полицијску звијезду".
[уреди] Култура и образовање
[уреди] Школство
Средњовјековни универзитет:
О постојању универзитета у Босни прије осам стољећа мало се писало и говорило. О томе не постоји много података, али оно сто је доступно потврђује изузетну чињеницу да је "у мјесту које се зове Босна" (Високо) већ 1175. године постојао и дјеловао универзитет, високо училисте босанске вјерске организације.
Школе у Височкој опћини:
- Православна Основна школа у Високом
- Према расположивим подацима ова школа је почела радити око 1840. у приватној кући. Зграда школе се почела градити око 1857., када је завршена православна црква. У току постојања настава се одвијала у двије зграде. Прва се налазила у непосредној близини цркве на брду званом Клиша, а друга већа и условнија налазила се на простору данашње Фабрике кожне конфекције. Школа је радила све до 1914. године када је укинута.
Државне основне школе у Високом:
- Већ 1881. почела је са радом "Опћинска школа" у Високом. Она је била смјештена у кући Хасан-бега Зечевића. "Опћинска пучка школа" изграђена је крајем 1885. а коначна доградња завршена 1886. Школу су похађала дјеца свих конфесија, тако да је убрзо постала претјесна, те су поново женска дјеца издвојена и похађала су "Женску основну школу" за чије су потребе поново враћене под кирију повољне куће. Припреме за изградњу школе су почеле 1907. године, интензивна градња кренула је 1909. године, а 1910. ученици су ушли у нову "велику школу" на Краљевцу. Школа на Краљевцу дограђивана је 1961, 1971., те 1975/76. године. Одлуком Опћинског вијећа од 20. јануара 1993. школа носи назив Основна школа "Кулин Бан" Високо.
- Основна школа "Сафвет-бег Башагић" Високо
- Настава у овој школи је почела 1958/59. школске године.
- Школа за основно музичко образовање “Авдо Смаиловић” Високо
- Школа је почела са радом 1973. године. Прво у оквиру тадашње Основне школе "Ахмет Фетахагић" (данас ОШ "Сафвет-бег Башагић"), а од 1979. године као посебна школа. Школа је добила име по чувеном композитору и музичком педагогу, који је рођен у Високом. Он је био утемељивач модерне музичке културе у Високом и БиХ.
- Основна школа "Мула Мустафа Башескија", Доње Моштре
- Настава у овој школи почела је школске 1918/19.године.
- Основна школа "Муса Ћазим Ћатић", Велико Чајно
- Настава у овој школи је почела 1938/39. Школске године.
- Основна школа "Алија Наметак", Буци
- Ова школа баштини традицију основне школе која је постојала у Кралупима јос између два свјетска рата. Настава на Буцима је почела 1951/52. школске године.
- Основна школа "Мехмедалија Мак Диздар" Добриње
- Школа је основана након Другог свјетског рата у Бузићима. Од 1954. године школа се налази у Добрињу.
Средње образовање:
- Медреса
- Медреса је у Високом основана 1838.године. Земљиште за медресу је поклонио Ахмед еф. Пињгић. У медреси је била библиотека коју је 1840. године увакуфио Мустафа-паша Бабић. Медреса у Високом је била типа ниже медресе. Поступна реформа и модернизација наставе није мимоишла ни Височку медресу тако да тридесетих година овог стољећа и у Височкој Ахмед еф. медреси се уводе свјетовни предмети, ученици се дијеле по разредима, а медреса је постала петоразредна. Данас се интензивно гради интернат у склопу височке медресе за потребе становања њених ученика.
- Руждије
- Оснивање руждија у БиХ предвиђено је још турским Законом о школству од 1869. године. Прва руждија је основана још раније у Сарајеву 1864. године. Руждија је била прва свјетовна, државна школа, а по наставном плану и програму је сличила тадашњим европским грађанским школама. Руждије су биле четвероразредне средње школе. У Високом је руждија отворена око 1870., одмах послије доношења споменутог закона и постојала је све до 1879.године. Престала је са радом одмах по окупацији БиХ од стране Аустроугарске.
- Фрањевачка Гимназија у Високом
- Фрањевачка гимназија је у Високо пресељена из Гућа Горе 1900. године. До тада је у Гућа Гори радила као петоразредна, овдје ради као шесторазредна до школске 1913/14. када се уписује седми разред, а 1914/15. и осми разред. Послије Првог свјетског рата Гимназија је наставила са радом, а 1924. године њој је било признато право јавности.
- Гимназија "Високо"
- Гимназија у Високом основана је 1960. године, школа се састоји од опће, филолошке и класичне гимназије
- Мјешовита средња школа “Хазим Шабановић” Високо
- Гимазија у Високом основана је 1960. године. Школа ученика у привреди основана је 1969. године, а 1971. године извршена је интеграција Гимназије и Школе ученика у привреди и добила назив Средњошколски центар "Јанко Балорда". који се 1993. године мијења у СШЦ "Хазим Шабановић", а 1995. године школа је добива ново име, Мјешовита Средња школа "Хазим Шабановић". Школа се састоји од средњих техничких школа и средњих стручних школа.
[уреди] Музеји
У Високом постоји Завичајни музеј у коме се налази бројно културно хисторијско наслијеђе Високог, али и Босне. Највише тога је везано за средњовјековну државу Босну, јер је познато да је у Високом и околним мјестима (Миле, Бискупићи и Моштре) било средиште тадашње државе. У музеју се данас чувају многи предмети и документи из средњовјековног доба, као и дијелови рушевина старог града Високи. У Годуши поред Високог се тренутно гради и у завршној је фази истурено одјељење овог музеја које је посвећено старим годушким занатима од којих је најзначајније дрворезбарство гдје ће се наћи сви постојећи антиквитети као и алати на којима су рађени кроз хисторију. Директор завичајног музеја је професор Сенад Ходовић који је најзаслужнији за добар рад музеја.
[уреди] Здравство
У Високом постоји Дом здравља са поликлиником.
[уреди] Спорт
Организирано бављење спортом и физичком културом у Високом почиње отварањем конфесионалних и државних школа у које се уводи и наставни предмет тјелесно васпитање "гомбање". То доприноси да се већ 1909. оснива друштво "Соко" које ће дуги низ година бити носилац спортских активности на овом подручју. Значајан потјецај развоја спорта и овог Друштва представља изградња Дома, чије је отварање обављено 16. јуна 1934. године чиме су створени увјети за развој мушке и женске атлетике, одбојке и елемената борилачких спортова као и ногомета, те касније рукомета.
- Ногометни клуб "Босна"
- Рукометни клуб "Босна"
- Женски рукометни клуб "Високо"
- Аеро клуб "Изет Курталић"
- Кошаркашки клуб "Високо"
- Стрељачки клуб "Високо"
- Куглашки клуб "Босна"
- Карате клуб "Високо"
- Карате клуб "Будућност"
- Теквандо академија "Високо"
- Спортско-риболовно друштво "Високо"
- Планинарско-смучарско друштво "Височица"
- Кошаркашка школа "XXL Баскет"
- Ловачко друштво "Срндач"
- Школски рукометни клуб "Нови Вал"
- Стонотениски клуб "Босниа"
- Шаховски клуб "Високо"
- Спортски аутоклуб "ВАК" Високо.
[уреди] Музика
У Мулићима дјелује Институт Севдаха Омера Побрића који се бави очувањем бошњачке музичке традиције и севдалинке. Институт нуди колекције севдалинки на разним носачима звука, као и књиге везане за музичку традицију Бошњака.
Такођер у Високом дјелују и младе музичке групе, међу њима најпознатија и најпопуларнија група Codex.
[уреди] Привреда
У привредној структури опћине Високо карактеристично је истаћи да су водеће области привредног развоја индустрија и трговина (подаци 1991.год). Поред интензивног развоја индустрије и трговине, значајан допринос у развоју опћине Високо је дала пољопривреда, грађевинарство, затим саобраћај и занатство. Прије рата привреда је била организирана у 20 предузећа од којих су највећа "КТК", "Vitex", "Велепромет", "Ковина", "Виспак", ГП "Звијезда", "ИГМ", "Асфалтградња" и друга у којима се запошљавало преко 11.000 радника. Од укупног броја запослених 13.500, у привреди је било запослено 88%, у ванпривреди 7% и у индивидуалном сектору 1,7%.
Током рата упркос тешким оштечењима, која се процјењују на око 400 мил. ДЕМ привредни капацитети су били у функцији и ниједног дана нису обустављали производњу. Организирање индустријске производње и посебно пољопривредне производње помогло је у преживљавању становништва опћине и шире регије и дало огроман допринос у одбрани земље и опћине.
Златна џезва (висине 124 цм, промјера 95 цм) прехрамбрене индустрије Виспак је 29. јула 2005. службено ушла у Гуиннессову књигу рекорда.
[уреди] Туризам
Иако Високо као град никада није било развијено туристичко мјесто, оно ипак има значајан број туристичких атракција. Највише њих је везано за средњовјековну Босну, тако да на брду Височица још увијек има рушевина старе тврђаве (дио је сачуван у Височком музеју), док се у Милама налазе пронађени украшени гробови старих босансник владара као и средњовјековно насеље. Јединствену атракцију представља и насеље које је откопано у Околишћу а које датира из каменог доба. Наводно откриће Височке пирамиде, или чак четири колико се тренутно нагађа, можда направи велико европско туристичко одредиште, али не прије материјалног доказивања пирамида које је у току.
[уреди] Кожна прерада у Високом
Стари начин производње височких "табака" са познатим "табханама" трајао је с мањим измјенама и стјецањем рутине и искуства током цијелог периода Османлијске владавине. Исти начин је задржан и доласком Аустроугарске монархије, да би тек послије Првог свјетског рата дошло до савременијег и модернијег начина прераде коже у готове производе као што су одјевни и обучарски. Зато није чудо да је већ 1928. године поред старе табхане никла модерна радионица за дораду разноврсније готове коже. У том периоду почињу се употребљавати средства за штаву и обраду кожа као и механизација у виду стројева. 1929. године формирана је "Стручно-занатско-кожарска школа Високо", гдје су се школовали будући кадрови за кожарску индустрију. Ова школа била је главна кожарска са цијелу тадашњу Југославију, па су се у њој школовали ученици из свих дијелова државе. Дугогодишња традиција кожарства доприњела је да Високо константно од давнина до данашњих дана важи за најјачи центар кожарско-крзнарске прерађивачке индустрије на овим просторима.
[уреди] Види још
[уреди] Ванјски линкови
- Službena stranica grada Visoko i novosti vezane za grad i okolinu
- Total Portal - Visoko
- Zanimljivosti i mnogobrojne slike grada Visoko
- Turistička zajednica Ze-Do kantona
- Interaktivna mapa grada Visoko
- Blog posvećen pronalasku piramide u Visokom
- Web stranice lovačkog udruženja Srndač
- Institut sevdaha Omera Pobrića u Mulićima, Visoko
- Rukometni klub "Bosna"
- Nezavisni omladinski radio "Q"
- Islamski radio "Naba"
- Stranice VISPAK prehrambrene industrije
- Mladi liberali, Visoko
- Službena stranica Mjesne zajednice Podvinci
