Маглај
Из пројекта Википедија
Општина Маглај једна је од 12 општина у Зеничко-добојском кантону. У њој живи око 25.000 људи. Центар општине је град Маглај. Сам град се први пут спомиње у повељи "Sub castro nostro Maglaj" (под нашом тврђавом Маглај). Пре рата Маглај је био индустријски центар, у којем се налази индустрија целулозе и папира "Натрон", али у ратном периоду њени погони су претрпели велику штету.
Маглај је данас мало познат град, али има неке врло вредне знаменитости, као што је Куршумлија џамија (изграђена 1560. године), црква Св. Леополда (први пут се спомиње 1638. године) и други вредни споменици.
Садржај |
[уреди] Историја
Маглај ће 2008. године обележити 600 година од првог помињања у писаним документима.
У историјском смислу посебно је значајно подручје Старог града гдје је до данас сачувана Тврђава, Јусуф - пашина џамија Куршимлија, Фазли пашина џамија и џамија Сукија. Ту је и Конак који је реновиран 1999. године.
За време грађанског рата у Босни и Херцеговини рата 1992 - 1995. Маглај је је претрпео доста штете.
[уреди] Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Маглај имала је 43.388 становника, распоређених у 56 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 19.569 (45,10)
- Срби - 13.312 (30,68)
- Хрвати - 8.365 (19,27)
- Југословени - 1.508 (3,47)
- остали - 634 (1,48)
Национални састав становништва 1971. године, био је следећи:
укупно: 37.587
- Муслимани - 15.628 (41,57)
- Срби - 13.888 (36,94)
- Хрвати - 7.496 (19,94)
- Југословени - 240 (0,63)
- остали - 335 (0,92)
[уреди] Насеља
Аџе, Бакотић, Бијела Плоча, Брадићи Доњи, Брадићи Горњи, Брезици, Брезове Дане, Брусница, Чобе, Чусто Брдо, Домислица, Доња Бочиња, Доња Буковица, Доња Пакленица, Доњи Раковац, Доњи Улишњак, Глобарица, Горња Бочиња, Горња Буковица, Горња Пакленица, Горњи Раковац, Горњи Улишњак, Грабовица, Јабланица, Каменица, Комшићи, Копице, Косова, Крсно Поље, Лијешница, Лугови, Љубатовићи, Маглај, Матина, Мисурићи, Младошевица, Мошевац, Нови Шехер, Оруче, Осојница, Ошве, Парница, Пире, Пољице, Понијево, Радојчићи, Радунице, Рајново Брдо, Равна, Рјечица Доња, Рјечица Горња, Страиште, Стријежевица, Струпина, Трбук и Тујница.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Маглај ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Доња Пакленица, Горња Пакленица, Осојница, Рјечица Доња, Рјечица Горња, Стријежевица и Трбук, те дијелови насељених мјеста: Брезици, Брусница, Доњи Раковац, Копице и Лугови.
[уреди] Познате личности
Најпознатији Маглајлија је свакако,књижевник Едхем Мулабдић.
