Цазин
Из пројекта Википедија
Цазин је град и седиште истоимене општине у северозападном делу Босне и Херцеговине на раскрсници путева који воде од Бихаћа према Великој Кладуши, суседној Хрватској и даље према западној Европи, затим преко Раковице према Јадранском мору и југозападно преко Босанске Крупе према Бања Луци, Тузли и даље према истоку.
Територија општине Цазин обухвата 356 km² на којој према последњим проценама (април 2005.) живи око 72.000 становника, територијално организованих у 22 месне заједнице. Релативна густина насељености износи око 180 становника на 1 km². Према попису из 1991. године општина Цазин има 63.406 становника од чега 97.56% Бошњака, 1.21% Срба и 1,23% грађана осталих националности.
Превладава нискобрдовити рељеф између 200 и 400 метара надморске висине. Укупне површине обрадивог земљишта износе 21.331 хектара. Шуме заузимају око 25% територија, док на воде отпада 0,18% површине.
Садржај |
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Цазин имала је 63.409 становника, распоређених у 54 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 61.693 (97,29)
- Срби - 778 (1,22)
- Хрвати - 139 (0,21)
- Југословени - 430 (0,67)
- остали - 369 (0,61)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 45.468
- Муслимани - 43.880 (96,50)
- Срби - 1.196 (2,63)
- Хрвати - 175 (0,38)
- Југословени - 51 (0,11)
- остали - 166 (0,38)
[уреди] Насеља
Бајрићи, Брезова Коса, Буковица, Цазин, Црнаја, Чајићи, Чизмићи, Ћехићи, Ћоралићи, Доња Барска, Доња Копривна, Доња Лучка, Глоговац, Горња Барска, Горња Копривна, Горња Лучка, Градина, Хаџин Поток, Капићи, Кличићи, Ковачевићи, Кракача, Криваја, Лиђани, Лисковац, Љубијанкићи, Мајетићи, Миострах, Мујакићи, Мутник, Осредак, Острожац, Острожац на Уни, Пећиград, Пивнице, Пјанићи, Подгредина, Поље, Поњевићи, Прошићи, Рошићи, Рујница, Скокови, Стијена, Штурлић, Штурлићка Платница, Торомани, Тржац, Тржачка Платница, Тржачка Раштела, Урга, Вилењача, Врело и Змајевац.
Послије потписивања Дејтонског Споразума, општина Цазин у цјелини ушла је у састав Федерације БиХ.
[уреди] Историја
Подручје Цазина било је насељено још у праисторијском добу. На локалитетима Стијена, Селиште, Градина и Чунгар пронађени су остаци разних предмета од костију, камена, глине и бакра који потичу из праисторијског доба.
[уреди] Економија
Посебно место у пољопривреди заузима сточарство у чему предњачи производња сировог крављег млека. Општина Цазин је у 2005. години била један од највећих произвођача млека у БиХ. Поред производње млека значајно место заузима и производња поврћа и воћа у кооперантским односима за прерађивачке капацитете "Агрокомерца" као и производња лековитог и индустријског биља.
Цазин тренутно има нешто више од 7.000 незапослених лица. Сива економија је присутна и према неким проценама обухватаа више од 50% укупне економије Цазина
[уреди] Минерални ресурси
На подручју општине Цазин налазе се значајне геолошке резерве гипса, кварцног песка и других минерала. Североисточно од насеља Стијена, на површини нешто мањој од 1 km² откривене су наслаге гипса. Геолошке резерве су релативно велике, па се процењује да постоје услови за даља истраживања ради утврђивања индустријских резерви и његову примјену у грађевинарству. Јужно од Цазина налази се појас кварцних пешчара. Дебљина слојева креће се од 5-20 центиметара. Западно од Цазина, уз главни пут код Ћоралића, постоји циглана у чијој непосредној близини се налази лежиште цигларске глине. Постоје налазишта цигларске глине и на другим локалитетима са знатним резервама. Прерађивање доломита код Ћоралића (Џехверуша) је познато и ван граница Унско-санског кантона.
[уреди] Становништво - пописи
1948. године - 30.144
1961. године - 35.194
1971. године - 45.468
1981. године - 57.110
1991. године - 63.409
2004. године – 72.000 (процена)
Годишњи природни прираштај у општини Цазин све до 2002. године је био +800 становника просечно.
