Нови Град
Из пројекта Википедија
Координате: 45° 03' СГ Ш, 16° 23' ИГД
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Садржај |
[уреди] Положај
"Новоградска општина у Републици Српској има 48 насеља од којих је једно насеље градско (Нови Град), четири насеља су мешовитог типа, а остало су сеоска насеља.
Нови Град је смјештен на ушћу ријеке Сане у Уну, на важној раскрсници путева из панонске низије према планинско - котлинској области Динарског планинског система. Лежи на самом 45° северне географске ширине, на надморској висини од 122 метра. Град је смештен на десној обали Уне и на обе стране ријеке Сане, боље речено на двије геоморфолошке цјелине: у алувијалним долинама Уне и Сане и брежуљкастим падинама Грмеча и Козаре.
[уреди] Становништво
Нови Град
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Босански Нови имала је 41.665 становника, распоређених у 60 насеља.
Национални састав:
- Срби - 25.101 (60,24)
- Муслимани - 14.040 (33,69)
- Хрвати - 403 (0,96)
- Југословени - 1.557 (3,73)
- остали - 564 (1,38)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 41.216
- Срби - 28.328 (68,73)
- Муслимани - 11.625 (28,20)
- Хрвати - 640 (1,55)
- Југословени - 366 (0,88)
- остали - 257 (0,64)
[уреди] Насељена мјеста
Ахметовци, Благај Јапра, Благај Ријека, Блатна, Босанска Костајница, Босански Нови, Церовица, Црна Ријека, Чађавица Доња, Чађавица Горња, Чађавица Средња, Ћеле, Деветаци, Добрљин, Доње Водичево, Доњи Агићи, Доњи Ракани, Горња Слабиња, Горње Водичево, Горњи Агићи, Горњи Ракани, Грабашница, Грдановац, Гумњани, Хозићи, Јоховица, Јошава, Календери, Кршље, Куљани, Љешљани, Мала Крупска Рујишка, Мала Новска Рујишка, Мала Жуљевица, Масловаре, Матавази, Мазић, Мракодол, Мраово Поље, Петковац, Петриња, Побрђани, Подошка, Пољавнице, Прусци, Радомировац, Раковац, Рашће, Равнице, Рудице, Соколиште, Сухача, Сводна, Тавија, Трговиште, Ведовица, Велика Рујишка, Велика Жуљевица, Витасавци и Зовик.
До Другог свјетског рата, на подручју тадашњег котара Босански Нови постојало је и насеље Домбрава, настало као колонистичко насеље за вријеме Аустро - Угарске Монархије. Ово село је имало 80 одсто Пољака и 20 одсто Украјинаца, а уништено је у рату, у устаничком нападу.
Послије потписивања Дејтонског Споразума, пријератна општина Босански Нови у цјелини је ушла у састав Републике Српске. Име града и општине промијењено је у Нови Град.
У току рата из састава општине Босански Нови издвојена су насељена мјеста: Босанска Костајница, Горња Слабиња, Грдановац, Гумњани, Календери, Мракодол, Мраово Поље, Петриња, Побрђани, Подошка, Тавија и Зовик. Од овог подручја формирана је општина Босанска Костајница , која је и иначе постојала до 60 - тих година прошлог вијека.
[уреди] Национални састав по насељеним мјестима (стари подаци)
- Ахметовци - ук.293, Срби - 287, Југословени - 6
- Благај Јапра - ук.1.279, Муслимани - 1.278, остали - 1
- Благај Ријека - ук.980, Муслимани - 749, Срби - 184, Хрвати - 2, Југословени - 34, остали - 11
- Блатна - ук.443, Срби - 419, Муслимани - 2, Хрвати - 2, Југословени - 20
- Босанска Костајница - ук.3.768, Срби - 1.715, Муслимани - 1.659, Хрвати - 126, Југословени - 182, остали - 86
- Босански Нови - ук.13.588, Муслимани - 6.831, Срби - 5.121, Хрвати - 187, Југословени - 1.117, остали - 332
- Церовица - ук.261, Срби - 259, Хрвати - 2
- Црна Ријека - ук.465, Муслимани - 370, Срби - 86, остали - 9
- Чађавица Доња - ук.408, Срби - 408
- Чађавица Горња - ук.297, Срби - 293, Југословени - 4
- Чађавица Средња - ук.262, Срби - 257, Југословени - 4, остали - 1
- Ћеле - ук.166, Срби - 166
- Деветаци - ук.139, Срби - 133, Југословени - 6
- Добрљин - ук.1.141, Срби - 1.110, Хрвати - 7, Југословени - 24
- Доње Водичево - ук.801, Срби - 773, Хрвати - 8, Муслимани - 2, Југословени - 13, остали - 5
- Доњи Агићи - ук.935, Срби - 647, Муслимани - 270, Хрвати - 7, Југословени - 6, остали - 5
- Доњи Ракани - ук.315, Срби - 313, Хрвати - 1, Југословени - 1
- Горња Слабиња - ук.154, Срби - 154
- Горње Водичево - ук.368, Срби - 354, Југословени - 6, остали - 8
- Горњи Агићи - ук.540, Муслимани - 523, Срби - 13, остали - 4
- Горњи Ракани - ук.254, Срби - 254
- Грабашница - ук.58, Срби - 58
- Грдановац - ук.205, Срби - 161, Хрвати - 31, Југословени - 8, остали - 5
- Гумњани - ук.51, Срби - 50, остали - 1
- Хозићи - ук.958, Муслимани - 933, Срби - 21, Југословени - 1, остали - 3
- Јоховица - ук.187, Срби - 179, Хрвати - 1, Југословени - 7
- Јошава - ук.121, Срби - 120, Југословени - 1
- Календери - ук.176, Срби - 171, Југословени - 3, остали - 2
- Кршље - ук.632, Срби - 617, Муслимани - 10, Југословени - 1, остали - 4
- Куљани - ук.110, Срби - 109, Хрвати - 1
- Љешљани - ук.59, Срби - 59
- Мала Крупска Рујишка - ук.431, Срби - 430, Југословени - 1
- Мала Новска Рујишка - ук.573, Срби - 571, Југословени - 1, остали - 1
- Мала Жуљевица - ук.97, Срби - 97
- Масловаре - ук.500, Муслимани - 262, Срби - 235, Југословени - 1, остали - 2
- Матавази - ук.563, Срби - 555, Југословени - 4, остали - 4
- Мазић - ук.132, Срби - 131, остали - 1
- Мракодол - ук.359, Срби - 311, Муслимани - 47, Хрвати - 1
- Мраово Поље - ук.49, Срби - 49
- Петковац - ук.227, Срби - 218, Југословени - 8, остали - 1
- Петриња - ук.581, Срби - 568, Хрвати - 3, Муслимани - 1, Југословени - 4, остали - 5
- Побрђани - ук.144, Срби - 143, остали - 1
- Подошка - ук.95, Срби - 95
- Пољавнице - ук.1.137, Срби - 1.094, Муслимани - 9, Хрвати - 2, Југословени - 21, остали - 11
- Прусци - ук.356, Срби - 352, Хрвати - 1, Југословени - 3
- Радомировац - ук.557, Срби - 549, Хрвати - 1, Југословени - 3, остали - 4
- Раковац - ук.42, Срби - 41, остали - 1
- Рашће - ук.298, Срби - 296, Југословени - 1, остали - 1
- Равнице - ук.639, Срби - 631, Хрвати - 2, Југословени - 4, остали - 2
- Рудице - ук.452, Срби - 437, Муслимани - 2, Хрвати - 1, Југословени - 10, остали - 2
- Соколиште - ук.611, Срби - 600, Муслимани - 1, Југословени - 5, остали - 5
- Сухача - ук.1.087, Муслимани - 1.080, Срби - 5, Југословени - 1, остали - 1
- Сводна - ук.1.270, Срби - 1.224, Муслимани - 9, Хрвати - 5, Југословени - 15, остали - 17
- Тавија - ук.575, Срби - 550, Хрвати - 5, Југословени - 16, остали - 4
- Трговиште - ук.377, Срби - 359, Хрвати - 4, Југословени - 10, остали - 4
- Ведовица - ук.57, Срби - 57
- Велика Рујишка - ук.173, Срби - 168, Муслимани - 2, Југословени - 2, остали - 1
- Велика Жуљевица - ук.410, Срби - 395, Хрвати - 2, Југословени - 2, остали - 11
- Витасавци - ук.385, Срби - 375, Хрвати - 1, Југословени - 1, остали - 8
- Зовик - ук.74, Срби - 74
[уреди] Историја
Нови Град је био највећа раскрсница друмског и жељезничког саобраћаја у Поуњу и у Бившој Југославији, а сада између Републике Српске, Републике Хрватске и Федерацје БиХ. Управо тај моменат чворишног значаја омогућио је најраније насељавање од праисторије до данас. Овдје су се стално укрштали и укрштају се интереси великих сила, па је град био увијек у граничном простору, од настанка 1280. године до данас. Прво је био на граници средњовјековне Босне и Угарске, касније турског и аустроугарског царства, до данашњих граница послије цијепања друге Југославије.
Површина урбаног подручја града износи 13,31 km, а укупна површина катастарске општине 26,5 km. На северозападу граничи током ријеке Уне са Републиком Хрватском, а на југу и југозападу са сеоским насељима Рудице, Чађавица и Црна Ријека. На источној страни са селима Масловаре и Благај, Јапра и Благај Ријека, а са сјевера са селима Пољавнице и Мазић.
Нови Град је само по имену ново насеље, јер се у сачуваним и проученим документима спомиње први пут 1217. године, мада се историчати више слажу у мишљењу да је град основан 1280. године. Шире подручје града било је насељено још у античко доба о чему свједоче археолошка налазишта у селу Доњи Ракани и у долини рјечице Јапре. Прво насеље није могло настати на данашњем градском подручју јер је било изложено плављењу ријека Уне и Сане.
Град је најприје настао из два подграда /субурбија/ - Поднови и Устисана, под Кулинским брдом на којем је стајао тврди каштел акрополског типа кнезова Бабоњића за надзор ријечног и цестовног саобраћаја долинама Уне и Сане које се управо састају испод Кулинског брда, гдје су први зачеци Новог Града.
Средњовјековне географске мапе и стари документи врло често спомињу ову утврду у разним варијантама његовог имена као Нови Град, Ново Кастро, Новиградец, Каструм, Ујвар итд. Био је то невелик, али у то доба хладног оружја тешко приступачан град, с једном донжон - кулом са четири спрата, обором, капикулама и два камена зидана објекта за смјештај посаде. Његово подграде Поднови било је смјештено на сјеверним падинама Кулског брда (данас Туњица и Лонџа), а подграде Устисана на дањашној локацији жељезничке станице Нови Град. То је данас градска четврт Прекосање гдје је вјероватно било ријечно пристаниште за унско - санске лађаре.
Пад средњовјековне Босне под турску власт приморало је кнезове Бабоњиће, који су се због утврђења Благај Града прозивали благајски, да створе савез са кнезовима Зринским како би се ујединили и сузбили турску инвазију. Захваљујући тој привременој слози, ови великаши успјели су 1483. године нанијети тежак пораз турској провалној војсци. Међутим, слога домаћих феудалаца била је кратког вијека и само је привремено одгађала пад Новог Града под турску власт. Године 1519. послједњи пут на Кулском брду се спомиње подграде Устисана. Још раније је био угрожен Благај Град смјештен у долини Сане, источно од Новог Града на удаљености од 7 km. Турци су 1537. године дефинитивно заузели Благај Град, из њега протјерали посаду и поставили своје мустафхизе. Негдје у то вријеме пао је и Нови на Кулском брду, али су Зрински још крајем петнаестог вијека изградили Нови Нови на лијевој обали Уне да би се даље штитили од турских продора. То је успорило турско надирање на запад, али није спријечило страховита пустошења њихових провалничких војски, које су економски упропастиле читаву област. Аустријске посаде су одољевале нападима све до 1556. године, када је послије пада тврђаве Костајница турски војвода Малкоч - бег освојио град Нови Нови 1557. године.
Освајањем Новог Града Турци су ово утврђење претворили у важну војну базу за даљи продор ка Бечу. Изграђен је мост преко ријеке Уне, а град је врло брзо насељен муслиманским становништвом. Овај Нови Град је остао под турском влашћу све до 1687. године, када га је ослободила банска војска Петра Ердедија. Муслиманско становништво пребјегло је преко Уне у Босну и на простору аде Јеленице, данас градски кварт Стари Град, изградило тврђаву од балвана и насипа на простору од хотела "Уна" до градског музеја. Године 1726. почело је зидање новог утврђења од тесаног, квалитетног камена тако да је по његовом завршетку био готово неосвојив за ондашња нападна дејства и оружја . Према постојећим скицама турска тврђава Турски Нови имала је зидове високе 7 m, јарак широк 6 m, а дубок 3 m, била је дугачка 200 m, широка 150 m, те имала 5 бастиона /табија/ и двије капикуле /улазне куле/.
У Тврђаву се улазило преко два моста - ланчаника, а јарком око тврђаве текла је вода из Уне. Освојена је само једанпут 1788. године, послије многих јуриша и дуге опсаде двадесетоструко јаче војске аустријског фелдмаршала Ернеста Гидеона Лаудона, захваљујући великој премоћи у људству и артиљеријским оруђима. Послије тога граница се ипак стабилизовала на Уни тако да су Турци остали у Новом Граду све до 1878. године.
Године 1878. по одлуци Берлинског конгреса Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину и тако заузела, без отпора, Нови Град. Окупационе власти су 1894. године до темеља порушиле импозантну новску тврђаву, а њен материјал уграђен је у разне јавне и приватне објекте. Слиједеће године, из политичких разлога, административно му је промјењено име у Босански Нови, које је носио све до 1992. године када је одлуком Скупштине општине добио своје право име Нови Град."
Извор: Новоградска општина, Мр. Драго Тодић, Бања Лука 2000. www.novigrad.rs.sr
